Najveći deo praznika i gozbi je prošao, a pred nama je deo godine kada će većina biti na raznim dijetama i posebnim režimima ne bi li vratila telo u fit izdanje. A kako se većina dijeta bazira na smanjenom unosu ugnjenih hidrata, šta je ono što treba da znate i šta možete da očekujete kada organizmu uskratite ovaj nutritijent.
Još od Atkinsonove dijete većina ljudi misli da je smanjenje ugljenih hidrata zdravo i odličan način da smršate. Prema istraživanju Međunarodnog saveta za informacije o hrani, potrošači rangiraju šećer i ugljene hidrate kao glavne razloge za povećanje telesne težine, pa nije iznenađujuće da su dijete koje ograničavaju unos ugljenih hidrata najpopularnije. Istraživanje koje je predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog kardiološkog društva sagledalo je podatke o 25.000 ljudi u periodu od 11 godina i otkrilo da su osobe u ishrani sa najnižim sadržajem ugljenih hidrata imali 32 odsto veći rizik od prerane smrti – uključujući srčane bolesti i rak – u poređenju sa onima koji su jeli dijetu sa više ugljenih hidrata. Ovo čak nije bio ni prvi nalaz te vrste: zasebna studija otkrila je da su ljudi na dijeti sa malo ugljenih hidrata – ljudi koji su dobijali manje od 40 odsto dnevnih kalorija iz ugljenih hidrata.
Stručnjaci veruju da nedavna otkrića mogu imati veze sa vrstama ugljenih hidrata koje jedete i čime ih zamenjujete.
„Kvalitet hrane na dijeti sa malo ugljenih hidrata je važan. Nije isto da li jedete samo meso ili su vam na meniju jaja i avokado“, kaže registrovani dijetetičar Juli Stefanski.
„Ugljeni hidrati su naš izvor energije broj jedan“, kaže gastroenterolog Đina Sam.
U poređenju sa proteinima i mastima, oni se najbrže razlažu u glukozu na osnovu koje naše telo radi. Zato vam na ovom režimu može nedostajati odmor i osećaćete se pospano. Ugljeni hidrati su žitarice, skrobno povrće, voće i slatkiše, i to čini značajan deo našeg jelovnika. Kada ove namirnice izbacite sa jeovnika, mršavite lakše nego inače, ali čim prestanete sa restrikcijom telo se opušta i lako vraća izgubljene kilograme. Zato je važno da posle restrikcije postepeno uvodite ugljene hidrate.
Mozgu je potrebno najmanje 120 grama ugljenih hidrata dnevno da bi funkcionisao. Kada uđete u ketozu zbog smanjenog ili potpuno redukovanog unosa ugnjenih hidrata vaše telo i mozak gube značajan izvor energije. To može dovesti do vrtoglavice i glavobolje.
„Ljudi imaju tendenciju da zaborave da neki ugljeni hidrati mogu biti dobar izvor vlakana, a vlakna pomažu u varenju“, kaže dr Sem.
AKo ne unosite dovoljno vlakana može otežati rad sistema za varenje, posebno ako jedete puno životinjskih proteina.
U ekstremnim slučajevima smanjenja ugljenih hidrata možete otežati organizmu dobijanje vitamina B i C, antioksidanata i vlakana. Istraživanja sugerišu da ti hranljivi sastojci mogu biti od velike pomoći u prevenciji hroničnih stanja poput raka i srčanih bolesti. Zato je važno da nutritivne potrebe dok ste na dijeti zadovoljite na druge načine.
