Nedavno istraživanje pokazalo je da preko 40% dnevnog kalorijskog unosa jednog prosečnog stanovnika planete Zemlje, dolazi iz ultra-prerađene hrane.
Ultra-prerađena hrana često sadrži visoke nivoe natrijuma, rafinisanih šećera, masti koje povećavaju holesterol i druge sastojke dobijene u laboratoriji.
Jedna studija povezala je izloženost ultra-prerađenoj hrani sa 32 negativna zdravstvena ishoda, uključujući povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka, metaboličkog sindroma, gojaznosti, nealkoholne masne jetre, dijabetesa tipa 2, pa čak i prevremene smrti.
Sada novo istraživanje sugeriše da su mnogi od tih štetnih efekata zastrašujuće lako stečeni i dugotrajni.
Kratkoročna konzumacija ultra-prerađene hrane oštećuje odgovor mozga na insulin
Istraživači sa Instituta za istraživanje dijabetesa i metaboličkih bolesti u okviru Helmholc centra u Minhenu i Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj otkrili su da čak i kratkoročno konzumiranje ishrane bogate kalorijama i ultra-prerađenom hranom narušava osetljivost mozga na insulin i povećava nivo masti u jetri kod zdravih muškaraca.
Šta je još gore? Ti efekti traju dugo nakon završetka konzumacije.
Insulin reguliše apetit i metabolizam, a insulinska rezistencija – koju može izazvati ovakva hrana – narušava ovu regulaciju i doprinosi gojaznosti, dijabetesu tipa 2 i kognitivnim disfunkcijama.
Nemački tim takođe je otkrio vezu između konzumacije ultra-prerađene hrane i poremećaja u mozgu povezanih sa procesom nagrađivanja, što sugeriše da samo pet dana prejedanja može usloviti mozak da se navikne na nezdrav način ishrane.
Studija o uticaju ultra-prerađene hrane
U istraživanju je učestvovalo 29 zdravih muškaraca starosti između 19 i 27 godina, koji su bili podeljeni u dve grupe: grupu sa ishranom bogatom kalorijama (HCD) i kontrolu grupu.
Tokom pet dana, HCD grupi je naloženo da svakodnevno unosi dodatne kalorije iz ultra-prerađenih grickalica, dok je kontrolna grupa nastavila sa svojom uobičajenom ishranom.
Istraživanje je imalo za cilj da proceni aktivnost mozga izazvanu insulinom u tri faze: pre početka dijete sa visokim kalorijskim unosom, tokom nje i nedelju dana nakon povratka na uobičajenu ishranu.
Prosečno, HCD grupa povećala je dnevni unos kalorija za 1.200.
Šta se dešava sa jetrom i mozgom kod ovih ispitanika?
Kod njih je sadržaj masti u jetri naglo porastao, dok je moždana osetljivost na insulin takođe porasla.
Međutim, nedelju dana nakon povratka na normalnu ishranu, aktivnost insulina u mozgu bila je značajno smanjena.
Ranija studija objavljena u časopisu JAMA Neurology pokazala je da ljudi mogu biti u većem riziku od kognitivnog opadanja ako više od 20% njihovog dnevnog kalorijskog unosa dolazi iz ultra-prerađene hrane.
Dugotrajne promene u mozgu i navikama ishrane
U nemačkoj studiji, istraživači su bili zapanjeni efektima koje je kratkotrajna visoko-kalorijska dijeta imala na proces učenja nagrađivanja, ključni mehanizam koji omogućava mozgu da poveže ponašanja sa pozitivnim ili negativnim ishodima i da se na osnovu toga prilagođava. Ovaj proces igra ključnu ulogu u motivaciji, donošenju odluka i izboru hrane.
Da bi izmerili povezanost visoko-kalorijske dijete i učenja nagrađivanja, učesnici su izveli test za procenu osetljivosti na nagradu i kaznu, kao i efikasnosti mozga u obradi i prilagođavanju povratnim informacijama.
Već nakon samo pet dana konzumacije ultra-prerađene hrane, grupa koja je konzumirala visoko-kalorijsku dijetu je pokazala smanjenu osetljivost na nagradu i povećanu osetljivost na kaznu. Nedelju dana nakon povratka na normalnu ishranu, ovaj trend se ublažio, ali nije u potpunosti nestao.
„Podaci sugerišu da kratkotrajna visoko-kalorijska dijeta, bogata šećerom i zasićenim mastima, ima dugotrajne efekte na mozak koji nadmašuju period njene konzumacije“, navodi istraživački tim.
„Uobičajeni dnevni unos slatkih i masnih grickalica pokazao je da povećava moždane odgovore na hranu, dok istovremeno smanjuje sklonost ka niskokalorijskoj ishrani, nezavisno od promena u telesnoj težini i metabolizmu.“
Iako je studija bila ograničena na muški pol i potrebno je još istraživanja, tim smatra da se „moždani odgovor na insulin prilagođava kratkoročnim promenama u ishrani pre nego što dođe do povećanja telesne težine, što može doprineti razvoju gojaznosti i srodnih bolesti.“
Kakvo je stanje u Srbiji?
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji zabrinutost zbog konzumacije ultra-prerađene hrane i njenog uticaja na zdravlje. Iako konkretni statistički podaci o procentualnom udelu ultra-prerađene hrane u ishrani stanovništva Srbije nisu lako dostupni, postoje indikacije da je njena konzumacija u porastu, što može imati negativne posledice po zdravlje.
U Srbiji se, kao i u drugim zemljama, beleži porast stope gojaznosti i drugih hroničnih bolesti povezanih sa ishranom. Povećana konzumacija ultra-prerađene hrane može doprineti ovim negativnim trendovima.
Iako je potrebno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se dobili precizni podaci o konzumaciji ultra-prerađene hrane u Srbiji i njenom uticaju na zdravlje stanovništva, preporučuje se smanjenje unosa takvih proizvoda i fokusiranje na uravnoteženu ishranu bogatu svežim i neprerađenim namirnicama.
