Недавно истраживање показало је да преко 40% дневног калоријског уноса једног просечног становника планете Земље, долази из ултра-прерађене хране.
Ултра-прерађена храна често садржи високе нивое натријума, рафинисаних шећера, масти које повећавају холестерол и друге састојке добијене у лабораторији.
Једна студија повезала је изложеност ултра-прерађеној храни са 32 негативна здравствена исхода, укључујући повећан ризик од кардиоваскуларних болести, рака, метаболичког синдрома, гојазности, неалкохолне масне јетре, дијабетеса типа 2, па чак и превремене смрти.
Сада ново истраживање сугерише да су многи од тих штетних ефеката застрашујуће лако стечени и дуготрајни.
Краткорочна конзумација ултра-прерађене хране оштећује одговор мозга на инсулин
Истраживачи са Института за истраживање дијабетеса и метаболичких болести у оквиру Хелмхолц центра у Минхену и Универзитета у Тибингену у Немачкој открили су да чак и краткорочно конзумирање исхране богате калоријама и ултра-прерађеном храном нарушава осетљивост мозга на инсулин и повећава ниво масти у јетри код здравих мушкараца.
Шта је још горе? Ти ефекти трају дуго након завршетка конзумације.
Инсулин регулише апетит и метаболизам, а инсулинска резистенција – коју може изазвати оваква храна – нарушава ову регулацију и доприноси гојазности, дијабетесу типа 2 и когнитивним дисфункцијама.
Немачки тим такође је открио везу између конзумације ултра-прерађене хране и поремећаја у мозгу повезаних са процесом награђивања, што сугерише да само пет дана преједања може условити мозак да се навикне на нездрав начин исхране.
Студија о утицају ултра-прерађене хране
У истраживању је учествовало 29 здравих мушкараца старости између 19 и 27 година, који су били подељени у две групе: групу са исхраном богатом калоријама (HCD) и контролу групу.
Током пет дана, HCD групи је наложено да свакодневно уноси додатне калорије из ултра-прерађених грицкалица, док је контролна група наставила са својом уобичајеном исхраном.
Истраживање је имало за циљ да процени активност мозга изазвану инсулином у три фазе: пре почетка дијете са високим калоријским уносом, током ње и недељу дана након повратка на уобичајену исхрану.
Просечно, HCD група повећала је дневни унос калорија за 1.200.
Шта се дешава са јетром и мозгом код ових испитаника?
Код њих је садржај масти у јетри нагло порастао, док је мождана осетљивост на инсулин такође порасла.
Међутим, недељу дана након повратка на нормалну исхрану, активност инсулина у мозгу била је значајно смањена.
Ранија студија објављена у часопису JAMA Neurology показала је да људи могу бити у већем ризику од когнитивног опадања ако више од 20% њиховог дневног калоријског уноса долази из ултра-прерађене хране.
Дуготрајне промене у мозгу и навикама исхране
У немачкој студији, истраживачи су били запањени ефектима које је краткотрајна високо-калоријска дијета имала на процес учења награђивања, кључни механизам који омогућава мозгу да повеже понашања са позитивним или негативним исходима и да се на основу тога прилагођава. Овај процес игра кључну улогу у мотивацији, доношењу одлука и избору хране.
Да би измерили повезаност високо-калоријске дијете и учења награђивања, учесници су извели тест за процену осетљивости на награду и казну, као и ефикасности мозга у обради и прилагођавању повратним информацијама.
Већ након само пет дана конзумације ултра-прерађене хране, група која је конзумирала високо-калоријску дијету је показала смањену осетљивост на награду и повећану осетљивост на казну. Недељу дана након повратка на нормалну исхрану, овај тренд се ублажио, али није у потпуности нестао.
„Подаци сугеришу да краткотрајна високо-калоријска дијета, богата шећером и засићеним мастима, има дуготрајне ефекте на мозак који надмашују период њене конзумације“, наводи истраживачки тим.
„Уобичајени дневни унос слатких и масних грицкалица показао је да повећава мождане одговоре на храну, док истовремено смањује склоност ка нискокалоријској исхрани, независно од промена у телесној тежини и метаболизму.“
Иако је студија била ограничена на мушки пол и потребно је још истраживања, тим сматра да се „мождани одговор на инсулин прилагођава краткорочним променама у исхрани пре него што дође до повећања телесне тежине, што може допринети развоју гојазности и сродних болести.“
Какво је стање у Србији?
У Србији, као и у многим другим земљама, постоји забринутост због конзумације ултра-прерађене хране и њеног утицаја на здравље. Иако конкретни статистички подаци о процентуалном уделу ултра-прерађене хране у исхрани становништва Србије нису лако доступни, постоје индикације да је њена конзумација у порасту, што може имати негативне последице по здравље.
У Србији се, као и у другим земљама, бележи пораст стопе гојазности и других хроничних болести повезаних са исхраном. Повећана конзумација ултра-прерађене хране може допринети овим негативним трендовима.
Иако је потребно спровести додатна истраживања како би се добили прецизни подаци о конзумацији ултра-прерађене хране у Србији и њеном утицају на здравље становништва, препоручује се смањење уноса таквих производа и фокусирање на уравнотежену исхрану богату свежим и непрерађеним намирницама.
