Premasni industrijski hamburgeri i hot dogovi, gazirana pića, zamrznute pice i druga ultraprerađena hrana – volimo i jedemo ono što nas polako ubija.
Kako pišu hrvatski mediji, ovaj problem je uznapredovao i u njihovoj zemlji te su, dodaju, „najdeblja“ nacija u Evropskoj uniji.
Potvrđuje to i Jelena iz Zagreba koja prodaje trešnje.
„Jako malo mladih dođe“, govori i potvrđuje da više kupuju muškarci i žene srednjih godina. Za mlade veruje da pre idu u pekaru jer im je to najbrže.
Zbog loših životnih navika i prehrane, rak debelog creva u velikom je porastu u Hrvatskoj kod mladih. Po ukupnoj smrtnosti drugi su najgori u Uniji. Loša hrana, alkohol i cigarete uništavaju srce i krvne žile pa se lekari susreću s bolestima koje su prije bile rezervisane samo za starije osobe.
„Koleginica i ja smo primetili da dosta mladih imaju infarkte miokarda što je takođe povezano sa životnim stilom“, prepričava doktor porodične medicine Ivan Kukulj.
Potvrđuje da pre tako nije bilo.
„Ja se ne sećam, par puta sam bio u šoku“, ističe.
Loša prehrana nije problem samo Hrvatske već celog zapadnog sveta. Izvještaj Svetske zdravstvene organizacije kaže da 369 hiljada Evropljana godišnje umire zbog nezdrave hrane. Od toga 252 hiljade zbog hrane s visokim udelom soli i 117 hiljada zbog ultraprerađenog mesa.
“Očigledno su prehrambene navike dovele do tih brojki. Pa samim tim da se unutar same prehrane najviše fokus u negativnom kontekstu stavlja na visoko procesiranu hranu koja nam je za razliku od prije 50-60 godina sve više dostupnija“, pojašnjava nutricionista Karmen Matković.
Šta je ultraprerađena hrana?
A što je uopšte ultraprerađena ili ultraprocesirana hrana? Svi oni industrijski prehrambeni proizvodi koji sadrže visokog nivoa šećera, soli, aditiva i nezdravih masti. Njima se dodaju pojačivači okusa kako bi bili primamljiviji te „dodaci“ radi dužeg trajanja.
„Industrija zapravo jako dobro formuliše različite takve proizvode da primami kupca u svakom pogledu. Senzorski, okusima, teksturama, bojama, mirisima pa čak i jednim dijelom marketinški. Nekim interesom javnosti prema takvim grupama proizvoda“, zaključuje nutricionista Matković.
Problem eskalirao
Iako se već godinama govori o velikoj štetnosti takve prehrane, ljudi nerado menjaju navike, čak i kada su zdravstveno ugroženi.
„Osoba koja menja prehranu nosi sa sobom činjenicu da i cela porodica mora menjati prehranu. Jer neće se kuvati dva ručka posebno tako da to je još kompleksnije i teže za postići“, zaključuje doktor Kukulj.
A sve što treba raditi je poslušati naše stare i jesti ono što su oni jeli.
„Moja najdraža hrana je povrće i voće. Neka ima mrvica mesa, ali bez povrća i voća ne mogu živjeti. Ja sam vam hamburger u životu dvaput pojela. I nikad više“, poručila je jedna Zagrepčanka, prenosi portal „Net“.
Da se hrani zdravo, potvrđuje i Marko.
„Ja živim na moru. Jedem puno ribe, jedna čaša vina ili pive i sve je u redu. Mediteranska prehrana i trebaju svi što više jesti plodova mora“, kaže,
Problem je toliko eskalirao da Svetska zdravstvena organizacija traži bolju i strožu regulaciju kako bi se smanjila moć industrije. Na potezu su Vlade svih zemalja koje očigledno imaju isti problem.
