Премасни индустријски хамбургери и хот догови, газирана пића, замрзнуте пице и друга ултрапрерађена храна – волимо и једемо оно што нас полако убија.
Како пишу хрватски медији, овај проблем је узнапредовао и у њиховој земљи те су, додају, „најдебља“ нација у Европској унији.
Потврђује то и Јелена из Загреба која продаје трешње.
„Јако мало младих дође“, говори и потврђује да више купују мушкарци и жене средњих година. За младе верује да пре иду у пекару јер им је то најбрже.
Због лоших животних навика и прехране, рак дебелог црева у великом је порасту у Хрватској код младих. По укупној смртности други су најгори у Унији. Лоша храна, алкохол и цигарете уништавају срце и крвне жиле па се лекари сусрећу с болестима које су прије биле резервисане само за старије особе.
„Колегиница и ја смо приметили да доста младих имају инфаркте миокарда што је такође повезано са животним стилом“, препричава доктор породичне медицине Иван Кукуљ.
Потврђује да пре тако није било.
„Ја се не сећам, пар пута сам био у шоку“, истиче.
Лоша прехрана није проблем само Хрватске већ целог западног света. Извјештај Светске здравствене организације каже да 369 хиљада Европљана годишње умире због нездраве хране. Од тога 252 хиљаде због хране с високим уделом соли и 117 хиљада због ултрапрерађеног меса.
“Очигледно су прехрамбене навике довеле до тих бројки. Па самим тим да се унутар саме прехране највише фокус у негативном контексту ставља на високо процесирану храну која нам је за разлику од прије 50-60 година све више доступнија“, појашњава нутрициониста Кармен Матковић.
Шта је ултрапрерађена храна?
А што је уопште ултрапрерађена или ултрапроцесирана храна? Сви они индустријски прехрамбени производи који садрже високог нивоа шећера, соли, адитива и нездравих масти. Њима се додају појачивачи окуса како би били примамљивији те „додаци“ ради дужег трајања.
„Индустрија заправо јако добро формулише различите такве производе да примами купца у сваком погледу. Сензорски, окусима, текстурама, бојама, мирисима па чак и једним дијелом маркетиншки. Неким интересом јавности према таквим групама производа“, закључује нутрициониста Матковић.
Проблем ескалирао
Иако се већ годинама говори о великој штетности такве прехране, људи нерадо мењају навике, чак и када су здравствено угрожени.
„Особа која мења прехрану носи са собом чињеницу да и цела породица мора мењати прехрану. Јер неће се кувати два ручка посебно тако да то је још комплексније и теже за постићи“, закључује доктор Кукуљ.
А све што треба радити је послушати наше старе и јести оно што су они јели.
„Моја најдража храна је поврће и воће. Нека има мрвица меса, али без поврћа и воћа не могу живјети. Ја сам вам хамбургер у животу двапут појела. И никад више“, поручила је једна Загрепчанка, преноси портал „Нет“.
Да се храни здраво, потврђује и Марко.
„Ја живим на мору. Једем пуно рибе, једна чаша вина или пиве и све је у реду. Медитеранска прехрана и требају сви што више јести плодова мора“, каже,
Проблем је толико ескалирао да Светска здравствена организација тражи бољу и строжу регулацију како би се смањила моћ индустрије. На потезу су Владе свих земаља које очигледно имају исти проблем.
