Sveti Grigorije Bogoslov važi za jednog od najučenijih hrišćanskih svetitelja. Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja (zbog čega je i nazvat Bogoslovom).
Rođen u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom. Često je on proricao Julijanu da će biti odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo.Na Grigorija je naročito mnogo uticala dobra mu majka Nona. Kada završi svoje učenje, Grigorije se krsti.
Sveti Vasilije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga pozove na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog. Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvat Bogoslovom. Naročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici. Još je pisao protiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvorenje Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše. Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odstupnika, svog negdašnjeg školskog druga.
Kada na Saboru 381. godine, nasta raspra oko njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povuče sam, izjavivši: „Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola“. Zatim napusti Carigrad, ode u Nazijanz, i tamo prožive do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga.
Nakon što se povukao sa trona arhiepiskopa Sveti Grigorije je napustio Carigrad i ostatak života proveo povučen, u molitvi i pisanju knjiga koje se i danas proučavaju. „Ja sam bežao da bih shvatio Boga, ushodio na goru, stupao u oblak, udaljivši se od materije i svega materijalnog, sabravši se unutar sebe, koliko je moguće. Ali kada sam pogledao, video sam jedino Boga otpozadi.“
Iako je celog života bio slaba zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
Mošti su mu docnije prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Bio je i ostao veliko i divno svetlo crkve pravoslavne, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po nenadmašnoj dubini uma. Upokojio se u Gospodu 390. godine.
