Otkazivanje bubrega možda neprimetno šalje toksične signale koji oštećuju srce. Naučnici su identifikovali ključni razlog zbog kog više od polovine ljudi sa hroničnom bolešću bubrega na kraju umire od srčanih oboljenja. Novi dokazi pokazuju da oštećeni bubrezi u krvotok oslobađaju supstancu koja direktno oštećuje srce.
Istraživanje, koje su sproveli timovi sa Univerzitetske zdravstvene ustanove Virdžinije (UVA Health) i Maunt Sajnaja, moglo bi da pomogne lekarima da mnogo ranije prepoznaju pacijente u riziku. Takođe, otvara mogućnost razvoja novih načina za prevenciju i lečenje srčane slabosti kod ljudi koji žive sa bolešću bubrega.
Bolesti bubrega i srca se razvijaju tiho
„Bolesti bubrega i srca mogu se razvijati tiho, pa se često otkrivaju tek nakon što je šteta već načinjena“, izjavila je dr Uta Erdbruger, internista i naučnica sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Virdžinije, sa Odeljenja za nefrologiju.
„Naši nalazi mogu pomoći da se pacijenti u riziku od srčane slabosti prepoznaju ranije, što omogućava blagovremenije lečenje i bolje ishode.“
Rizik od srčane slabosti kod hronične bolesti bubrega
Hronična bolest bubrega pogađa više od jedne sedmine Amerikanaca, odnosno oko 35 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje. Ovo oboljenje je posebno često kod osoba koje već imaju druge hronične bolesti. Oko jedne trećine pacijenata sa dijabetesom i približno jedna petina osoba sa hipertenzijom (povišenim krvnim pritiskom) takođe ima bolest bubrega.
Lekari već dugo uočavaju snažnu vezu između hronične bolesti bubrega i kardiovaskularnih oboljenja. Kako funkcija bubrega slabi, tako raste i rizik, kao i težina srčanih problema.
Ipak, razumevanje uzroka ove povezanosti dugo je predstavljalo izazov. Zajednički faktori rizika, poput gojaznosti i visokog krvnog pritiska, otežavali su utvrđivanje da li sama bolest bubrega direktno oštećuje srce.
Identifikovani toksični signali iz bubrega
Do sada naučnici nisu uspeli da identifikuju faktor specifičan za bubrege koji bi objasnio na koji način bolest bubrega oštećuje srce. Novo istraživanje, koje predvodi dr Erdbruger sa svojim saradnicima, ukazuje na konkretan uzrok. Bolesni bubrezi u krvotok oslobađaju čestice poznate kao „cirkulišuće ekstracelularne vezikule“.
Ekstracelularne vezikule proizvode gotovo sve ćelije i one normalno služe za međusobnu komunikaciju ćelija, prenoseći proteine i druge materije. Istraživači su otkrili da vezikule koje proizvode bubrezi zahvaćeni hroničnom bolešću bubrega nose male, nekodirajuće RNK molekule, poznate kao miRNA, koje su toksične za srčano tkivo.
Dokazi iz laboratorijskih studija i kod pacijenata
U laboratorijskim eksperimentima na miševima, blokiranje cirkulacije ovih ekstracelularnih vezikula dovelo je do značajnog poboljšanja funkcije srca i smanjenja znakova srčane slabosti. Istraživački tim je takođe analizirao uzorke krvne plazme kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega i kod zdravih ispitanika. Štetne ekstracelularne vezikule pronađene su kod pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega, ali ne i kod onih bez ovog oboljenja.
„Lekari su se oduvek pitali kako organi poput bubrega i srca međusobno komuniciraju. Mi pokazujemo da ekstracelularne vezikule iz bubrega mogu da putuju do srca i budu toksične“, istakla je dr Erdbruger. „Tek smo na početku razumevanja ove komunikacije.“
Ka ranom otkrivanju i novim terapijama
Ovi nalazi ukazuju na mogućnost razvoja testa iz krvi koji bi mogao da identifikuje osobe sa hroničnom bolešću bubrega koje imaju najveći rizik od teških srčanih komplikacija. Takođe, naučnici bi mogli da razviju terapije usmerene na cirkulišuće ekstracelularne vezikule kako bi se umanjili ili sprečili njihovi štetni efekti na srce.
„Naša nada je da ćemo razviti nove biomarkere i terapijske opcije za naše pacijente sa bolešću bubrega koji su u riziku od srčanih oboljenja“, rekla je dr Erdbruger. „Potencijalno, naš rad može unaprediti preciznu medicinu za pacijente sa hroničnom bolešću bubrega i srčanom slabošću, tako da svaki pacijent dobije upravo onaj tretman koji mu je potreban.“
Unapređenje istraživanja bubrega i srca
Kako bi se ovo istraživanje dalje razvijalo, dr Erdbruger organizuje praktičnu radionicu za naučnike sa Univerziteta Virdžinije, posvećenu istraživanju ekstracelularnih vezikula. Petodnevna radionica počinje 7. februara.
Rešavanje velikih medicinskih pitanja i razvoj novih terapija za složene bolesti predstavljaju ključne ciljeve novog Instituta za biotehnologiju Pola i Dajan Mening pri Univerzitetu Virdžinije. Ovaj institut ima za cilj da ubrza prelazak laboratorijskih otkrića u terapije koje mogu poboljšati i spasiti ljudske živote.
Naučnici su svoje nalaze objavili u naučnom časopisu Circulation. Članak je otvorenog pristupa, što znači da je besplatno dostupan za čitanje.
