Na grčkom ostrvu Tinos je premijerno prikazan dokumentarni film „Spasavanje prekinutog detinjstva: Tinos – 30 godina kasnije“, kojim se iskazuje zahvalnost grčkom narodu i stanovnicima ostrva za nesebičnu podršku i utočište koje su pružili deci iz Republike Srpske tokom 1994. godine.
Autor filma Mladen Kojić iz Srebrenice rekao je Srni da je premijera bila izuzetna i da je sala bila puna publike.
„Utisci su izvanredni i neopisivi“, naglasio je Kojić.
On je objasnio da su premijeri prisustvovali predstavnici opštine i crkve na Tinosu. Ali, i veliki broj članova porodica kod kojih su deca boravila pre 30 godina i koji neizmerno cene ovaj gest zahvalnosti, prenosi Srna.
„Uz nas desetoro, bivših mališana koji smo boravili u Grčkoj, iz Srebrenice, Bratunca i Vlasenice, tu je i Slađana Dimić, nekadašnji koordinator putovanja dece iz Republike Srpske u Grčku u ime Crvenog krsta Srbije. Ona nam je i sada pomogla u organizaciji putovanja i neizmerno smo joj zahvalni“, istakao je Kojić.
Kaže da je ovo je neverovatan doživljaj i neopisivo osećanje.
„Sama pomisao da smo ovde nakon 30 godina deluje nesuvislo. Suze radosnice su i na našim i na licima naših domaćina. Mi smo ih brzo prepoznali, oni nas nisu mogli, jer smo bili deca kada smo ovde boravili“, ispričao je Kojić.
On je istakao da su ponovo prihvaćeni raširenih ruku i otvorenih srca kao i 1994. godine kada su ovde pet meseci bili skloni od ratnih strahota u BiH, gde je većina ostala bez očeva.
Emotivna priča o prijateljstvu Grka i Srba
Dokumentarni film, koji je emotivna priča o prijateljstvu grčkog i srpskog naroda prožeta empatijom, ljubavlju i solidarnošću, snimljen je povodom 30 godina od boravka 90 dece i pet učiteljica iz Vlasenice, Bratunca, Skela i Srebrenice na Tinosu.
U središtu ove priče od 62 minuta je sudbina dece iz Republike Srpske čije je bezbrižno detinjstvo naglo prekinuto ratnim sukobima.
Deca su ostala bez svojih domova, članova porodice i slobode u kojoj su dotad živela i rasla.
Film je ratna priča ispričana kroz sećanja i lične doživljaje tadašnje dece iz osnovne škole, danas odraslih ljudi.
Oni su, uprkos ratnim strahotama, izbeglištvu i gubitku najmilijih, imali sreću da u tim izuzetno teškim vremenima osete svetliju stranu života – daleko od rata, okruženi ljubavlju, sigurnošću i srećom.
Univerzalna poruka filma jeste iskrena zahvalnost grčkom narodu za sve što je učinio za srpsku decu, ali i podsetnik da se tako veliki gest prijateljstva, ljubavi i solidarnosti nikada ne zaboravlja.
Zahvalnost grčkom narodu
Film jasno prenosi poruku da svaki rat uništava živote svih ljudi, a najviše pogađa one najranijivije – decu, koja uz sve druge gubitke ostaju uskraćena za detinjstvo.
Kojić je naveo da su u filmu izjave, fotografije i sećanja više od 30 osoba koje su te ratne 1994. godine boravile na Tinosu, među kojima je i sam bio.
„Naša grupa bila je među prvima i boravila je u Grčkoj pet meseci, a tu smo imali nastavu na našem i grčkom jeziku i druge edukativne i zabavne sadržaje, među kojima je bilo i krstarenje kruzerom“, rekao je Kojič.
On je dodao da je ovo njegov način iskazivanja zahvalnosti pravoslavnom grčkom narodu, koji je pokazao da je prijateljstvo Grka i Srba veliko i trajno, iskreno i srdačno.
„Većina dece koja su tada boravila na Tinosu jesu deca bez jednog ili oba roditelja, deca ratnih invalida, izbeglicima kojima je bezbrižnost detinjstva i odrastanja prekinuta ratom, stradanjem najbližih, raseljavanjem i svim traumama koje nastaju u takvom okruženju“, rekao je Kojić.
Prema njegovim rečima, oni koji su učestvovali u stvaranju filma potvrdili su da je zahvaljujući ljubavi, brigi i iskrenosti Grka, njihovo detinjstvo barem malo popravljeno i spaseno.
Ideja za film
Kojić je naveo da je na ideju za film došao pre više godina, a da je prošle godine počeo pripreme i snimanje, te da je premijera zakazana baš na mestu koje je deci ostalo nezaboravno i koje je „popravilo“ detinjstvo, na ostrvu Tinos.
„Već nekoliko godina imam želju da se vratim na to ostrvo, sretnem drage prijatelje koji su i nakon našeg boravka u Grčkoj srdačno i sa mnogo ljubavi podržavali mene i moju porodicu, kao i mnogu drugu decu, čineći naš život lepšim jer smo znali da imamo prijatelje koji su uz nas“, rekao je Kojič.
On je dodao da je tako odlučio da okupi ljude koji su te godine bili na tom putovanju, snimi film i ode ponovo na Tinos.
Sa Kojićem na premijeru u Grčku otputovala je grupa njegovih vršnjaka da zahvale domaćinima za gostoprimstvo i pomoć kada im je bila najpotrebnija, u teškim ratnim godinama kada su ostajali bez najdražih i bez hranitelja.
Podrška
Kojić je rekao da ne bi bilo lako sve to uraditi da izradu filma nisu pomogli, između ostalih, Predstavništvo Republike Srpske u Grčkoj, Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, Organizacija porodica poginulih, zarobljenih i nestalih civila Srebenice, Republička organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, opštine Bratunac i Vlasenica.
Troškove organizacije puta u Grčku podržala je predsednik Skupštine Srbije Ana Brnabić, a podrška je najavljena i iz kabineta predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Snimanje filma pomogla su i pojedina preduzeća.
Osim prikazivanja filma na Tinosu u Grčkoj, naredne projekcije planirane su u Bratuncu, Vlasenici, a nakon toga i širom regiona.
Stotine srpske dece boravilo je u Grčkoj tokom ratnih godina, a pomoć iz te pravoslavne zemlje stizala je u Republiku Srpsku i niz godina nakon rata, najviše posredstvom pravoslavne crkve.
Ovo je jedinstven način zahvalnosti grčkom narodu nakon 30 godina za humanost, solidarnost i dobročinstvo prema srpskom narodu i dokaz da se to pamti i nikad ne zaboravlja.