На грчком острву Тинос је премијерно приказан документарни филм „Спасавање прекинутог детињства: Тинос – 30 година касније“, којим се исказује захвалност грчком народу и становницима острва за несебичну подршку и уточиште које су пружили деци из Републике Српске током 1994. године.
Аутор филма Младен Којић из Сребренице рекао је Срни да је премијера била изузетна и да је сала била пуна публике.
„Утисци су изванредни и неописиви“, нагласио је Којић.
Он је објаснио да су премијери присуствовали представници општине и цркве на Тиносу. Али, и велики број чланова породица код којих су деца боравила пре 30 година и који неизмерно цене овај гест захвалности, преноси Срна.
„Уз нас десеторо, бивших малишана који смо боравили у Грчкој, из Сребренице, Братунца и Власенице, ту је и Слађана Димић, некадашњи координатор путовања деце из Републике Српске у Грчку у име Црвеног крста Србије. Она нам је и сада помогла у организацији путовања и неизмерно смо јој захвални“, истакао је Којић.
Каже да је ово је невероватан доживљај и неописиво осећање.
„Сама помисао да смо овде након 30 година делује несувисло. Сузе радоснице су и на нашим и на лицима наших домаћина. Ми смо их брзо препознали, они нас нису могли, јер смо били деца када смо овде боравили“, испричао је Којић.
Он је истакао да су поново прихваћени раширених руку и отворених срца као и 1994. године када су овде пет месеци били склони од ратних страхота у БиХ, где је већина остала без очева.
Емотивна прича о пријатељству Грка и Срба
Документарни филм, који је емотивна прича о пријатељству грчког и српског народа прожетa емпатијом, љубављу и солидарношћу, снимљен је поводом 30 година од боравка 90 деце и пет учитељица из Власенице, Братунца, Скела и Сребренице на Тиносу.
У средишту ове приче од 62 минута је судбина деце из Републике Српске чије је безбрижно детињство нагло прекинуто ратним сукобима.
Деца су остала без својих домова, чланова породице и слободе у којој су дотад живела и расла.
Филм је ратна прича испричана кроз сећања и личне доживљаје тадашње деце из основне школе, данас одраслих људи.
Они су, упркос ратним страхотама, избеглиштву и губитку најмилијих, имали срећу да у тим изузетно тешким временима осете светлију страну живота – далеко од рата, окружени љубављу, сигурношћу и срећом.
Универзална порука филма јесте искрена захвалност грчком народу за све што је учинио за српску децу, али и подсетник да се тако велики гест пријатељства, љубави и солидарности никада не заборавља.
Захвалност грчком народу
Филм јасно преноси поруку да сваки рат уништава животе свих људи, а највише погађа оне најранијивије – децу, која уз све друге губитке остају ускраћена за детињство.
Којић је навео да су у филму изјаве, фотографије и сећања више од 30 особа које су те ратне 1994. године боравиле на Тиносу, међу којима је и сам био.
„Наша група била је међу првима и боравила је у Грчкој пет месеци, а ту смо имали наставу на нашем и грчком језику и друге едукативне и забавне садржаје, међу којима је било и крстарење крузером“, рекао је Којич.
Он је додао да је ово његов начин исказивања захвалности православном грчком народу, који је показао да је пријатељство Грка и Срба велико и трајно, искрено и срдачно.
„Већина деце која су тада боравила на Тиносу јесу деца без једног или оба родитеља, деца ратних инвалида, избеглицима којима је безбриžnost детињства и одрастања прекинута ратом, страдањем најближих, расељавањем и свим траумама које настају у таквом окружењу“, рекао је Којић.
Према његовим речима, они који су учествовали у стварању филма потврдили су да је захваљујући љубави, бриги и искрености Грка, њихово детињство барем мало поправљено и спасено.
Идеја за филм
Којић је навео да је на идеју за филм дошао пре више година, а да је прошле године почео припреме и снимање, те да је премијера заказана баш на месту које је деци остало незаборавно и које је „поправило“ детињство, на острву Тинос.
„Већ неколико година имам жељу да се вратим на то острво, сретнем драге пријатеље који су и након нашег боравка у Грчкој срдачно и са много љубави подржавали мене и моју породицу, као и многу другу децу, чинећи наш живот лепшим јер смо знали да имамо пријатеље који су уз нас“, рекао је Којич.
Он је додао да је тако одлучио да окупи људе који су те године били на том путовању, сними филм и оде поново на Тинос.
Са Којићем на премијеру у Грчку отпутовала је група његових вршњака да захвале домаћинима за гостопримство и помоћ када им је била најпотребнија, у тешким ратним годинама када су остајали без најдражих и без хранитеља.
Подршка
Којић је рекао да не би било лако све то урадити да израду филма нису помогли, између осталих, Представништво Републике Српске у Грчкој, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Организација породица погинулих, заробљених и несталих цивила Сребенице, Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, општине Братунац и Власеница.
Трошкове организације пута у Грчку подржала је председник Скупштине Србије Ана Брнабић, а подршка је најављена и из кабинета председника Републике Српске Милорада Додика.
Снимање филма помогла су и поједина предузећа.
Осим приказивања филма на Тиносу у Грчкој, наредне пројекције планиране су у Братунцу, Власеници, а након тога и широм региона.
Стотине српске деце боравило је у Грчкој током ратних година, а помоћ из те православне земље стизала је у Републику Српску и низ година након рата, највише посредством православне цркве.
Ово је јединствен начин захвалности грчком народу након 30 година за хуманост, солидарност и доброчинство према српском народу и доказ да се то памти и никад не заборавља.
