Vojni budžet Sjedinjenih Američkih Država, procenjen na neverovatnih 853 milijarde dolara za 2023. godinu, nadmašuje vojne izdatke drugih zemalja.
Zapravo, on premašuje kombinovanu vojnu potrošnju narednih deset zemalja, uključujući Rusiju i Kinu. Ova ogromna finansijska posvećenost postavlja ključna pitanja o raspodeli resursa i njenim implikacijama za nacionalnu bezbednost.
Raspodela vojne potrošnje
Značajan deo budžeta, otprilike 352 milijarde dolara, odvojen je za operacije i održavanje (O&M). Ova kategorija obuhvata širok spektar troškova neophodnih za funkcionisanje Ministarstva odbrane, uključujući transport, gorivo, administrativne troškove i zdravstvenu zaštitu za aktivno vojno osoblje.
Ovaj iznos nadmašuje celu ekonomiju Portugala. O&M takođe pokriva napore na čišćenju okoline od vojnih aktivnosti, operacije pomoći u katastrofama i čak obezbeđenje međunarodnih događaja.
Troškovi osoblja
Troškovi vojnog osoblja čine još jedan značajan deo budžeta, ukupno oko 172 milijarde dolara. Ova sredstva podržavaju plate, beneficije i zdravstvenu zaštitu za preko 3,4 miliona pripadnika službe i civilnih zaposlenih.
Pentagon je jedan od najvećih poslodavaca na globalnom nivou, ulažući značajna sredstva u strategije regrutovanja i zadržavanja talenata u ključnim oblastima kao što je veštačka inteligencija.
Istraživanje i razvoj (R&D)
Pentagon izdvaja oko 140 milijardi dolara za istraživanje i razvoj, s ciljem održavanja tehnološke nadmoćnosti na bojnom polju. Ovo ulaganje podržava projekte koji se kreću od naprednih oružanih sistema do primene veštačke inteligencije u vojnim operacijama. Istorijski gledano, mnoge tehnologije razvijene kroz vojni R&D prešle su u civilnu upotrebu, uključujući GPS i internet.
Nabavka vojne opreme
Nabavka predstavlja još jedan veliki trošak, sa 167 milijardi dolara namenjenih za kupovinu vojne opreme. Ovo uključuje skupe stavke poput borbenih aviona F-35 za koje se procenjuje da će koštati poreske obveznike do 2 biliona dolara tokom njihovog životnog veka i različite raketne sisteme čija je cena oko 1,6 miliona dolara po komadu.
Proces nabavke često odražava nedostatak konkurencije među vojnim dobavljačima, što dovodi do naduvanih cena.
Zabrinutosti u vezi sa odgovornošću
Uprkos ovim ogromnim izdacima, Pentagon se suočava s problemima odgovornosti. Šest uzastopnih godina nije uspeo da položi nezavisnu reviziju, a izveštaji pokazuju da je 61% njegove fizičke imovine nepoznato.
Ovaj nedostatak transparentnosti izaziva zabrinutost zbog potencijalnog rasipanja i neefikasnosti unutar vojnog budžeta.
Uloga vojnih dobavljača
Zapanjujućih 54% vojne potrošnje, oko 466 milijardi dolara, odlazi privatnim vojnim dobavljačima poput Lockheed Martin-a i Boeing-a. Tokom poslednjih decenija, konsolidacija u vojnoj industriji rezultirala je dominacijom nekolicine kompanija u ugovorima, stvarajući kvazi-monopolsku situaciju koja može dovesti do vrtoglavih cena.
Na primer, cena rakete „Stinger“ porasla je sa 25.000 na skoro 500.000 dolara, daleko nadmašujući stope inflacije.
Ovi dobavljači često učestvuju u lobiranju kako bi osigurali dodatna sredstva od zakonodavaca. Lockheed Martin je, na primer, potrošio milione na kampanjske donacije kako bi osigurao kontinuiranu finansijsku podršku od Kongresa.
Globalna hegemonija i vojna potrošnja
Racionalizacija iza tako opsežnih vojnih izdataka može se pratiti do uloge Sjedinjenih Američkih Država kao globalnog hegemona. Za razliku od tradicionalnih vojski koje su fokusirane isključivo na nacionalnu odbranu, američka vojska deluje širom sveta, sprovodeći međunarodne norme i održavajući kontrolu nad globalnim pitanjima.
Ova široka misija izaziva značajne troškove, ali se predstavlja kao ključna za nacionalnu bezbednost.
Kompleksnosti u vezi sa američkom vojnom potrošnjom odražavaju šire teme odgovornosti, korporativnog uticaja i globalne strategije.
Kako se diskusije o raspodeli budžeta nastavljaju, ključno je da poreski obveznici i kreatori politika pažljivo prate gde ta sredstva idu i da li ona zaista unapređuju nacionalnu bezbednost ili samo jačaju korporativne profite nauštrb transparentnosti i efikasnosti.
