Kao Crnogorci izjasnilo se 256.436 lica (41 odsto), 58.956 ili devet odsto kao Bošnjaci, 30.978 ili četiri odsto kao Albanci, 12.824 ili 2,06 odsto kao Rusi, a 10.162 lica ili 1,63 odsto izjasnili su se kao muslimani.
Prema konačnim rezultatima Popisa stanovništva u Crnoj Gori u 2023. godini, 256.436 lica izjasnilo se kao Crnogorci (41 odsto), 205.370 ili 32 odsto kao Srbi, 58.956 ili devet odsto kao Bošnjaci, 30.978 ili četiri odsto kao Albanci, 12.824 ili 2,06 odsto kao Rusi, 10.162 lica ili 1,63 odsto izjasnili su se kao muslimani, rečeno je na predstavljanju konačnih rezultata popisa.
Kao pravoslavni su se izjasnili 443.394 lica (71 odsto), da su islamske veroispovesti izjasnilo se 124.668 njih (19 odsto), katoličke veroispovesti 20.408 lica (tri odsto). Ateista i onih koji nisu želeli da se izjasne ukupno je oko četiri odsto.
Takođe, na popisu se 269.307 izjasnilo da govori srpskim jezikom kao maternjim ili 43,18 odsto, dok je crnogorski maternji za njih 34 odsto ili 215.299.
Bosanski jezik je maternji za 43.470 lica ili njih oko šest odsto, albanski je maternji kod 32.725 lica ili pet odsto, dok dva odsto popisanih ili 14.731 govori ruski kao maternji. Srpskohrvatski je maternji za 12.999 ili dva odsto popisanih.
Popisano je 623.633 lica sa uobičajenim mestom boravka u CG i 44. 017 onih koji imaju državljanstvo Crne Gore a na radu su, boravku ili školovanju u inostranstvu, rekao je na konferenciji za medije direktor Uprave za statistiku Crne Gore (Monstat) Miroslav Pejović.
On je dodao da je popisano ukupno 667.650 lica.
„Državljanstvo Crne Gore ima 565.804 lica ili 90,7 odsto, državljanstvo CG i neke druge države ima 10.691 lice (1,71 odsto), a stranih državljana sa uobičajenim mestom boravka u Crnoj Gori ima 46.878, ili 7,52 odsto“, rekao je Pejović.
Od onih koji imaju državljanstvo strane države, najbrojniji su državljani Ruske federacije (13.550 lica), zatim Republike Srbije (13.031) i Bosne i Hercegovine (5.050 lica). Odmah posle državljana BiH, dolaze oni sa državljanstvom tzv. Kosova kojih ima 3.053.
Osoba muškog pola prema popisu ima 306. 807 ili 49,2 odsto, a ženskog 316.826 ili 50,8 odsto.
Prosečna starost stanovništva je 39, 7 godina.
Ovo je najtransparentniji popis do sada, od pripreme do završne faze sa primenjenim najvećim nivoima kontrolnih mehanizama, rekao je na predstavljanju rezultata popisa direktor Monstata Miroslav Pejović.
„Popis je postavio nove standarde kada je kontrola i transparentnost u pitanju. Uspešno smo odgovorili svim izazovima koji su pratili ovu akciju u gotovo svim njenim fazama“, rekao je Pejović.
Prema konačnim rezultatima popisa stanovništva u Crnoj Gori 2023. godine, koji pruža detaljan uvid u nacionalni, verski i jezički sastav stanovništva, primetno je da Srbi zauzimaju značajno mesto u ovom mozaičnom društvu. Uprkos tome što se značajan procenat stanovnika izjasnio kao Crnogorci (41 odsto), Srbi su zadobili svoju prepoznatljivu ulogu u političkom, kulturnom i društvenom životu zemlje, sačinjavajući čak 32 odsto stanovništva.
Ovaj rezultat nije samo statistički podatak, već odraz viševekovne vezanosti srpskog naroda za prostore današnje Crne Gore. Kulturna i istorijska povezanost Srba sa ovom teritorijom ne može se poreći. Od epohe Nemanjića do savremene ere, Srbi su svojim delovanjem uticali na formiranje identiteta i vrednosti koje i danas odlikuju ovu državu.
Sa 43,18 odsto popisanih koji srpski jezik smatraju maternjim, postaje očigledno da je srpski jezik i dalje dominantan među stanovništvom Crne Gore. Ovaj podatak je još jedna potvrda da, uprkos različitim nacionalnim i kulturnim razlikama, srpski jezik ostaje važan spojni faktor koji povezuje veliki broj građana.
Pored toga, podatak da je čak 71 odsto stanovnika pravoslavne veroispovesti svedoči o duboko ukorenjenom prisustvu pravoslavlja, kojem je srpski narod doneo neprocenjiv doprinos. Manastiri i crkve, koji su vekovima bili stožeri duhovnosti, kulture i obrazovanja, svedoče o neraskidivoj vezi srpskog naroda sa ovim prostorom.
„Političari poput Mila Đukanovića ne mogu da zaustave proces u kom mladi ljudi sve više shvataju kako su ih stariji varali i obmanjivali. A Đukanović u tome ima velike zasluge” kaže Jovan Markuš publicista.
U okviru popisa, primećena je i tendencija da se sve veći broj građana izjašnjava kao pripadnik srpskog identiteta. Ovaj fenomen govori o složenom pitanju identiteta na ovom prostoru, gde su nacionalna pripadnost i državljanstvo često prožeti složenim istorijskim i kulturnim okolnostima.
Iako su vremena drugačija, a izazovi brojni, Srbi u Crnoj Gori i dalje imaju važnu ulogu u formiranju i održavanju tradicionalnih vrednosti, ali i u oblikovanju modernog crnogorskog društva. Time pokazuju svoju vitalnost i otpornost, kao i spremnost da, uprkos svim promenama, zadrže svoj nacionalni, verski i jezički identitet.
Popis iz 2023. godine ne predstavlja samo brojeve, već jasan dokaz da su Srbi u Crnoj Gori i dalje prisutni u velikom broju i da imaju snažnu ulogu u formiranju kulturnog i društvenog identiteta ove zemlje. Litije u Crnoj Gori su pokrenule nezaustavan proces vraćanja Crne Gore svom srpskom identitetu i korenu.
