Dr Gordon Njufeld je koautor bestselera „Budite oslonac svojoj deci” i mentor slavnog dr Gabora Matea. Više od 40 godina dr Njufeld je radio kao klinički psiholog sa decom i omladinom, a poslednje dve decenije posvetio je kreiranju kurseva za roditelje i nastavnike u okviru svog onlajn obrazovnog Instituta Njufeld, u cilju približavanja koncepta privrženosti i objašnjavanja načina na koji ona utiče na izgradnju odnosa. Iz tako bogatog iskustva, on navodi da je privrženost glavna komponenta koja reguliše odnos između roditelja i deteta, ali i svaki drugi odnos. Ona omogućava roditeljima da izdrže sve izazove, kao što su menjanje pelena i noćna buđenja. Ova emotivna povezanost počinje još u materici i traje sve dok dete ne postane dovoljno razvijeno da se osamostali. Zato dr Njufeld naglašava da prava moć roditeljstva dolazi iz privrženog odnosa, a ne iz tehnika.
U psihološkom smislu, ona je srce odnosa. To je težnja za očuvanjem bliskosti i povezivanja u fizičkom, emotivnom i psihološkom smislu. Porodica bez privrženosti ne može biti porodica. U svetu koji se neprekidno menja, za decu je najvažnije da imaju siguran oslonac, odnosno roditelje koji ih podržavaju i vole, jer je dete najsigurnije tamo gde ga prihvataju baš onakvim kakvo jeste.
„Deca nikada ne smeju da rade za našu ljubav, ona moraju da se odmaraju u njoj”, zaključuje dr Njufeld.
Gotovo svaki roditelj će vam reći da voli svoje dete, ali mnogi ne umeju da ljubav pokažu ili kanališu na pravi način, stoga utočište nađu izvan porodice – kod vršnjaka ili drugih autoriteta. Onaj kome je dete najprivrženije imaće najveći uticaj na njegov život, a poželjno je da to budu upravo roditelji, odnosno staratelji deteta.
Dr Njufeld otkriva šest puteva do zdrave privrženosti.
ČULA
Dete osobu kojoj je privrženo oseća putem čula (vida, zvuka, dodira, mirisa). Kada je ta vrsta bliskosti ugrožena ili narušena, dete će biti uznemireno i buniće se. Povezivanje putem čula je osnovni način vezivanja – počinje od samog rođenja i nikada se ne završava.
IDENTIFIKACIJA
Oko treće ili četvrte godine dete prelazi u novu fazu privrženosti u kojoj želi da se poistoveti sa odraslima i osobama iz svog neposrednog okruženja, zbog čega ih imitira i oponaša. Ako u tom trenutku nema adekvatnu roditeljsku figuru s kojom bi se poistovetilo, dete može te uzore tražiti u vršnjacima, poznatim ličnostima, influenserima i slično.
PRISUSTVO
Ako se razvoj deteta odvija kako treba, treća faza počinje dok dete uči da hoda i dok mu roditelj u tome pomaže. Biti blizu nekoga znači smatrati tu osobu svojom, tako da je prisustvo ono što je izuzetno važno za odnos.
OSEĆAJ VAŽNOSTI
Četvrti način za ostvarivanje povezanosti jeste traženje značaja, osećaja da smo nekome važni. Dete je u ovoj fazi u vrlo ranjivoj poziciji jer traženje naklonosti može da rezultira odbijanjem i osporavanjem ukoliko roditelj ne uvaži detetovu osetljivost u datom uzrastu.
VALIDIRANJE EMOCIJA
Emocije su ključne za razvoj adekvatnog odnosa i privrženosti. Međutim, neki ljudi nikada ne razviju sposobnost da budu emotivno ranjivi i otvoreni, najčešće zbog ranog odbacivanja ili napuštanja. Oni koji su pretrpeli bol obično se povlače i okreću manje osetljivim načinima povezivanja. Ostati otvoren za sve emocije deteta, dozvoliti mu da oseti i tugu i sreću i strah i gađenje i ne podsticati njihovo potiskivanje – put je ka odgajanju zdrave i uravnotežene osobe.
PRIHVATANJE DETETA U POTPUNOSTI
U ovoj fazi najvažnije je da roditelj čuje i vidi svoje dete baš onakvo kakvo ono jeste. U težnji za bliskošću, dete će podeliti svoja unutrašnja stanja, svoje tajne kada oseti da može imati poverenja u svoje roditelje. Dete će pred takvim roditeljima dati i sebi dozvolu da se psihološki otkrije, jer nema jače bliskosti nego kada te neko poznaje, a pored toga voli i prihvata baš onakvim kakav jesi.
