Uticajni američki sindikat Timsters neće pružiti podršku nijednom od kandidata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, prvi put nakon 1996. godine, preneo je Rojters.
“Nakon što je pregledao ankete prikupljene širom zemlje tokom šest meseci i skoro godinu dana nakon intervjua za okruglim stolom sa svim glavnim kandidatima za predsednika, sindikat nije doneo odluku da pruži podršku bivšem predsedniku Donaldu Trampu ili potpredsednici Kamali Haris“, navodi se u saopštenju sindikata.
Timsters je najbrojniji američki sindikat, sa oko 1,3 miliona članova u SAD i Kanadi, i čiji su članovi uglavnom vozači kamiona i radnici u skladištima.
Sindikat tradicionalno ima bolje veze s Demokratskom partijom, ali uprkos tome predsednik sindikata Šon O’Brajan je u poslednje vreme približio sindikat Republikanskoj partiji i prvi je predsednik sindikata koji je govorio na nacionalnoj konvenciji republikanaca ovog jula. Uticaj sindikata na izbore u Sjedinjenim Američkim Državama ima dugu istoriju i igra značajnu ulogu u oblikovanju političkog pejzaža zemlje. Sindikati su tradicionalno povezani sa Demokratskom strankom, iako podrška nije uvek jednostrana. Njihova uloga na izborima ogleda se u mobilizaciji glasača, finansiranju političkih kampanja, pružanju logističke podrške kandidatima i lobiranju za politiku koja štiti radnička prava.
Jedna od najvažnijih uloga sindikata je mobilizacija njihovih članova i simpatizera da izađu na izbore. Oni organizuju kampanje informisanja i motivisanja radnika da glasaju za kandidate koji podržavaju radnička prava i ekonomsku jednakost. Pored toga, sindikati često organizuju kampanje „od vrata do vrata“ kako bi podigli svest o važnosti glasanja i osigurali što veći izlazak na izbore.
Sindikati su takođe veliki donatori političkih kampanja, posebno onih koje podržavaju kandidate koji se zalažu za unapređenje uslova rada, povećanje minimalne plate, zdravstvenu zaštitu i bolje penzije. Preko političkih akcionih komiteta (PAC), sindikati mogu direktno finansirati kampanje ili indirektno, putem nezavisnih troškova za oglašavanje i druge promotivne aktivnosti.
Lobiranje je još jedan mehanizam uticaja sindikata na izbore i politiku uopšte. Oni rade na tome da se njihovi interesi čuju u Kongresu i državnim zakonodavnim telima. Sindikati se zalažu za politike koje štite radnička prava, kao što su bolji uslovi rada, zaštita od nezakonitog otpuštanja i kolektivno pregovaranje. U zamenu za političku podršku, sindikati obezbeđuju značajne resurse i politički uticaj kandidatima koji se zalažu za njihove ciljeve.
Tokom predizbornih kampanja, sindikati često igraju ulogu u oblikovanju javnog mnjenja. Oni mogu pokrenuti medijske kampanje u kojima ističu važnost podrške kandidatima koji su prijateljski nastrojeni prema radničkoj klasi. Ovo uključuje plasiranje političkih poruka u medijima, organizovanje mitinga i drugih javnih događaja na kojima učestvuju članovi sindikata i kandidati.
Iako su sindikati tradicionalno povezani sa Demokratskom strankom, u određenim okolnostima mogu podržati i republikanske kandidate, ako oni zastupaju stavove koji su u interesu sindikalnog članstva, poput zaštite radnih mesta u određenim industrijama. To se često dešava u oblastima gde je industrija ključni poslodavac, poput proizvodnje čelika, automobilske industrije ili rudarstva.
Uticaj sindikata na izbore može biti značajan, ali je i podložan promenama. Sa opadanjem članstva u sindikatima u SAD tokom poslednjih decenija, njihov politički uticaj je relativno oslabio. Ipak, u pojedinim državama i regionima gde su sindikati i dalje jaki, njihova podrška može biti presudna za ishod izbora, posebno na lokalnom i državnom nivou. Sindikati ostaju važan politički akter, naročito kada su u pitanju pitanja ekonomske pravde i zaštite radničkih prava.
