Др Гордон Њуфелд је коаутор бестселера „Будите ослонац својој деци” и ментор славног др Габора Матеа. Више од 40 година др Њуфелд је радио као клинички психолог са децом и омладином, а последње две деценије посветио је креирању курсева за родитеље и наставнике у оквиру свог онлајн образовног Института Њуфелд, у циљу приближавања концепта привржености и објашњавања начина на који она утиче на изградњу односа. Из тако богатог искуства, он наводи да је приврженост главна компонента која регулише однос између родитеља и детета, али и сваки други однос. Она омогућава родитељима да издрже све изазове, као што су мењање пелена и ноћна буђења. Ова емотивна повезаност почиње још у материци и траје све док дете не постане довољно развијено да се осамостали. Зато др Њуфелд наглашава да права моћ родитељства долази из приврженог односа, а не из техника.
У психолошком смислу, она је срце односа. То је тежња за очувањем блискости и повезивања у физичком, емотивном и психолошком смислу. Породица без привржености не може бити породица. У свету који се непрекидно мења, за децу је најважније да имају сигуран ослонац, односно родитеље који их подржавају и воле, јер је дете најсигурније тамо где га прихватају баш онаквим какво јесте.
„Деца никада не смеју да раде за нашу љубав, она морају да се одмарају у њој”, закључује др Њуфелд.
Готово сваки родитељ ће вам рећи да воли своје дете, али многи не умеју да љубав покажу или каналишу на прави начин, стога уточиште нађу изван породице – код вршњака или других ауторитета. Онај коме је дете најприврженије имаће највећи утицај на његов живот, а пожељно је да то буду управо родитељи, односно старатељи детета.
Др Њуфелд открива шест путева до здраве привржености.
ЧУЛА
Дете особу којој је привржено осећа путем чула (вида, звука, додира, мириса). Када је та врста блискости угрожена или нарушена, дете ће бити узнемирено и буниће се. Повезивање путем чула је основни начин везивања – почиње од самог рођења и никада се не завршава.
ИДЕНТИФИКАЦИЈА
Око треће или четврте године дете прелази у нову фазу привржености у којој жели да се поистовети са одраслима и особама из свог непосредног окружења, због чега их имитира и опонаша. Ако у том тренутку нема адекватну родитељску фигуру с којом би се поистоветило, дете може те узоре тражити у вршњацима, познатим личностима, инфлуенсерима и слично.
ПРИСУСТВО
Ако се развој детета одвија како треба, трећа фаза почиње док дете учи да хода и док му родитељ у томе помаже. Бити близу некога значи сматрати ту особу својом, тако да је присуство оно што је изузетно важно за однос.
ОСЕЋАЈ ВАЖНОСТИ
Четврти начин за остваривање повезаности јесте тражење значаја, осећаја да смо некоме важни. Дете је у овој фази у врло рањивој позицији јер тражење наклоности може да резултира одбијањем и оспоравањем уколико родитељ не уважи дететову осетљивост у датом узрасту.
ВАЛИДИРАЊЕ ЕМОЦИЈА
Емоције су кључне за развој адекватног односа и привржености. Међутим, неки људи никада не развију способност да буду емотивно рањиви и отворени, најчешће због раног одбацивања или напуштања. Они који су претрпели бол обично се повлаче и окрећу мање осетљивим начинима повезивања. Остати отворен за све емоције детета, дозволити му да осети и тугу и срећу и страх и гађење и не подстицати њихово потискивање – пут је ка одгајању здраве и уравнотежене особе.
ПРИХВАТАЊЕ ДЕТЕТА У ПОТПУНОСТИ
У овој фази најважније је да родитељ чује и види своје дете баш онакво какво оно јесте. У тежњи за блискошћу, дете ће поделити своја унутрашња стања, своје тајне када осети да може имати поверења у своје родитеље. Дете ће пред таквим родитељима дати и себи дозволу да се психолошки открије, јер нема јаче блискости него када те неко познаје, а поред тога воли и прихвата баш онаквим какав јеси.
