Kako dublje ulazimo u transformišuću prirodu veštačke inteligencije i automatizacije, uticaj na različite industrije postaje sve očigledniji. Sveprisutno pitanje koje odjekuje digitalnim hodnicima jeste: „Hoće li robot preuzeti moj posao?“ Ovo pitanje, među najčešće pretraživanim na Google-u, odražava očiglednu anksioznost u vezi sa „Četvrtom industrijskom revolucijom.“
Strah od zamenjivanja je stalno prisutan
Reflektujući istorijske paralele, dolazak telefona verovatno je izazvao paniku među konjičkim glasnicima, baš kao što ponovni uspon vinila postavlja pitanja o relevantnosti tradicionalnih muzičkih medija. Strah od zamenjivanja stalno je prisutan motiv u tehnološkoj evoluciji. Ipak, kao i u prošlim tranzicijama, ključ je prilagođavanje.
Četvrta industrijska revolucija, koju karakteriše automatizacija i mašinsko učenje, nije samo usmerena na zamenu poslova, već i na rađanje novih industrija i redefinisanje dinamike rada.
Dirljiv primer ove promene paradigme svedočimo u kamionskoj industriji, koja se nalazi na raskrsnici zbog porasta elektronske trgovine. Dok je automatizacija pretnja tradicionalnim ulogama, istovremeno se bavi ozbiljnim nedostatkom vozača kamiona. Dr. Ajana Hauard (robotičar i preduzetnik) ističe ključnu ulogu veštačke inteligencije u premošćavanju jaza u radnoj snazi, posebno u industrijama gde ljudska radna snaga nije dovoljna.
Moramo biti spremni na transformacije u karijeri
Priča postaje ličnija s Maurin Ficdžerald koja je veteran u svom poslu vožnje kamiona sa 32 godine iskustva. Ona se suočava sa perspektivom da je automatizacija zameni. Međutim, umesto gubitka posla, ona pronalazi transformaciju u svojoj karijeri. Postaje test vozač autonomnih kamiona, postajući neophodan deo evoluirajućeg pejzaža, nadgledajući autonomna vozila koja se suočavaju sa stvarnim uslovima.
Fokus zatim prelazi na „Tu Simple“, kompaniju koja se bavi razvojom tehnologije veštačke inteligencije za autonomne kamione.
Istaknuti izazovi obuhvataju ne samo tehničke složenosti, već i potrebu za zdravim razumom – aspektom inherentnim ljudskim vozačima. Putovanje uključuje preoblikovanje tradicionalnih dizajna kamiona, dodavanje servera, senzora i neophodnog ljudskog dodira za nadgledanje i intervenciju ako je potrebno.
Uzbudljivo testiranje prikazuje sposobnost autonomnog kamiona da se kreće kroz kompleksno okruženje. Dejvid Rudiđero, testni inženjer, i Maurin stupaju u dinamičnu interakciju s AI sistemom, naglašavajući saradnički karakter partnerskog odnosa između ljudi i veštačke inteligencije.
Narativ ističe potencijal veštačke inteligencije da reši probleme bezbednosti, smanji nesreće izazvane ljudskom greškom i poboljša efikasnost dugih relacija u kamionskoj industriji.
Složenosti se manifestuju u scenarijima poput spajanja na auto-putu, gde kamion mora pokazati kombinaciju vizuelnih, navigacionih i društvenih veština. Koliko god da je bitan evoluirajući karakter AI sistema, moramo biti oprezni jer je od krucijalne važnosti učenje iz svakog iskustva (najviše iz loših iskustava sa Teslinim automobilima koji su imali greške u sistemu koje su dovodile do eksplozija i pomahnitale vožnje na autopilotu) i putu ka budućnosti u kojoj ovi sistemi moraju operisati besprekorno.
Simbioza između ljudi i veštačke inteligencije
Iz niza se izdvaja ključna pouka – simbioza između ljudi i veštačke inteligencije. Testni inženjer Dejvid Rudiđero opisuje partnerstvo sa AI kamionom kao kontinuirani proces učenja, gde se i ljudi i mašine prilagođavaju i razvijaju zajedno. Krajnji cilj ostaje razvoj AI sistema sposobnog za brze, prilagodljive odgovore u nepredvidivim okruženjima, slično ljudskim vozačima.
Putovanje kroz kamionsku industriju prikazuje odličan integracije veštačke inteligencije, otklanjajući strahove od gubitka poslova i naglašavajući potencijal saradnje između ljudi i mašina.
Automatizacija u procesima
Luka Long Bič, druga najprometnija luka u Severnoj Americi, usvojila je potpunu automatizaciju u svom terminalu za kontejnere.
Potreba za automatizacijom proizlazi iz rastućih zahteva većih brodova, što dovodi do zagušenja i problema sa bezbednošću uobičajenim manuelnim operacijama.
Džoš Džonson, koji nadgleda automatizaciju u luci, objašnjava načine upravljanja više dizalica i vozila istovremeno, optimizujući proces radi efikasnosti. Integracija transpondera, antena i senzora obezbeđuje precizno praćenje lokacije, ključan element u usklađenom plesu automatizovanih dizalica i vozila.
Priča uvodi koncept razdvajanja zona za ljude i mašine, mera bezbednosti koja sprečava nesreće u nepredvidivim okruženjima. Automatizacija, u ovom kontekstu, prikazana je kao sredstvo za poboljšanje bezbednosti, efikasnosti i ukupne produktivnosti živahne luke.
Ljudska perspektiva nije zanemarena
Ljudska perspektiva nije zanemarena, kako je to opisao Džeret Garedo, mehaničar dizalica, opisujući prelazak sa manuelnih operacija na daljinsko upravljanje, ističući ulogu automatizacije u činjenju zadataka pristupačnijim i efikasnijim. Posvećenost luke preobuci postojećeg osoblja naglašava ideju da automatizacija ne zamenjuje poslove, već ih transformiše, stvarajući nove prilike u tehnološki naprednom pejzažu.
Istraživanje kompanije „Zume“, koja se bavi proizvodnjom pica, pruža jedinstven pogled na to kako veštačka inteligencija revolucionariše prehrambenu industriju.
Aleks Garden, osnivač, naglašava cilj minimiziranja otpada hrane, sveprisutnog problema u kulinarskom svetu. Integracija algoritama mašinskog učenja za predviđanje potražnje i optimizaciju lanaca snabdevanja pojavljuje se kao moćno rešenje.
Kris Sačel, glavni tehnološki direktor u „Zumeu“, ističe ulogu veštačke inteligencije u predviđanju vremena dostave, optimizaciji radnog toka i obezbeđivanju najsvežijih proizvoda za kupce.
Narativ prolazi kroz mobilne kuhinje, prikazujući saradnju između ljudi i robota u procesu kuvanja. Mogućnost prilagođavanja profila kuvanja za svaku picu naglašava preciznost i efikasnost postignutu tehnologijom.
Kroz ovo istraživanje, dobijamo uvid u različite aspekte načina na koji veštačka inteligencija oblikuje različite industrije, od transporta i logistike do luka i prehrambene proizvodnje. Uprkos početnim strahovanjima od gubitka poslova, priča naglašava da veštačka inteligencija ne zamenjuje ljudski rad, već ga transformiše, otvarajući put novim mogućnostima i unapređujući efikasnost i bezbednost u raznim sektorima.
Međutim, neminovno je da će neki radnici kao što su: čistači, radnici u radnjama i prodavnicama, na pultovima i šalterima itd. biti zamenjeni robotima (u nekim razvijenijim zemljama već jesu), ali će se dolaskom novih tehnologija otvoriti nove mogućnosti i doće do formiranja novih poslova, tako da svi moramo biti spremni na transformaciju jer se ona odvija već sada.
