Као Црногорци изјаснило се 256.436 лица (41 одсто), 58.956 или девет одсто као Бошњаци, 30.978 или четири одсто као Албанци, 12.824 или 2,06 одсто као Руси, а 10.162 лица или 1,63 одсто изјаснили су се као муслимани.
Према коначним резултатима Пописа становништва у Црној Гори у 2023. години, 256.436 лица изјаснило се као Црногорци (41 одсто), 205.370 или 32 одсто као Срби, 58.956 или девет одсто као Бошњаци, 30.978 или четири одсто као Албанци, 12.824 или 2,06 одсто као Руси, 10.162 лица или 1,63 одсто изјаснили су се као муслимани, речено је на представљању коначних резултата пописа.
Као православни су се изјаснили 443.394 лица (71 одсто), да су исламске вероисповести изјаснило се 124.668 њих (19 одсто), католичке вероисповести 20.408 лица (три одсто). Атеиста и оних који нису желели да се изјасне укупно је око четири одсто.
Такође, на попису се 269.307 изјаснило да говори српским језиком као матерњим или 43,18 одсто, док је црногорски матерњи за њих 34 одсто или 215.299.
Босански језик је матерњи за 43.470 лица или њих око шест одсто, албански је матерњи код 32.725 лица или пет одсто, док два одсто пописаних или 14.731 говори руски као матерњи. Српскохрватски је матерњи за 12.999 или два одсто пописаних.
Пописано је 623.633 лица са уобичајеним местом боравка у ЦГ и 44. 017 оних који имају држављанство Црне Горе а на раду су, боравку или школовању у иностранству, рекао је на конференцији за медије директор Управе за статистику Црне Горе (Монстат) Мирослав Пејовић.
Он је додао да је пописано укупно 667.650 лица.
„Држављанство Црне Горе има 565.804 лица или 90,7 одсто, држављанство ЦГ и неке друге државе има 10.691 лице (1,71 одсто), а страних држављана са уобичајеним местом боравка у Црној Гори има 46.878, или 7,52 одсто“, рекао је Пејовић.
Од оних који имају држављанство стране државе, најбројнији су држављани Руске федерације (13.550 лица), затим Републике Србије (13.031) и Босне и Херцеговине (5.050 лица). Одмах после држављана БиХ, долазе они са држављанством тзв. Косова којих има 3.053.
Особа мушког пола према попису има 306. 807 или 49,2 одсто, а женског 316.826 или 50,8 одсто.
Просечна старост становништва је 39, 7 година.
Ово је најтранспарентнији попис до сада, од припреме до завршне фазе са примењеним највећим нивоима контролних механизама, рекао је на представљању резултата пописа директор Монстата Мирослав Пејовић.
„Попис је поставио нове стандарде када је контрола и транспарентност у питању. Успешно смо одговорили свим изазовима који су пратили ову акцију у готово свим њеним фазама“, рекао је Пејовић.
Према коначним резултатима пописа становништва у Црној Гори 2023. године, који пружа детаљан увид у национални, верски и језички састав становништва, приметно је да Срби заузимају значајно место у овом мозаичном друштву. Упркос томе што се значајан проценат становника изјаснио као Црногорци (41 одсто), Срби су задобили своју препознатљиву улогу у политичком, културном и друштвеном животу земље, сачињавајући чак 32 одсто становништва.
Овај резултат није само статистички податак, већ одраз вишевековне везаности српског народа за просторе данашње Црне Горе. Културна и историјска повезаност Срба са овом територијом не може се порећи. Од епохе Немањића до савремене ере, Срби су својим деловањем утицали на формирање идентитета и вредности које и данас одликују ову државу.
Са 43,18 одсто пописаних који српски језик сматрају матерњим, постаје очигледно да је српски језик и даље доминантан међу становништвом Црне Горе. Овај податак је још једна потврда да, упркос различитим националним и културним разликама, српски језик остаје важан спојни фактор који повезује велики број грађана.
Поред тога, податак да је чак 71 одсто становника православне вероисповести сведочи о дубоко укорењеном присуству православља, којем је српски народ донео непроцењив допринос. Манастири и цркве, који су вековима били стожери духовности, културе и образовања, сведоче о нераскидивој вези српског народа са овим простором.
„Политичари попут Мила Ђукановића не могу да зауставе процес у ком млади људи све више схватају како су их старији варали и обмањивали. А Ђукановић у томе има велике заслуге” каже Јован Маркуш публициста.
У оквиру пописа, примећена је и тенденција да се све већи број грађана изјашњава као припадник српског идентитета. Овај феномен говори о сложеном питању идентитета на овом простору, где су национална припадност и држављанство често прожети сложеним историјским и културним околностима.
Иако су времена другачија, а изазови бројни, Срби у Црној Гори и даље имају важну улогу у формирању и одржавању традиционалних вредности, али и у обликовању модерног црногорског друштва. Тиме показују своју виталност и отпорност, као и спремност да, упркос свим променама, задрже свој национални, верски и језички идентитет.
Попис из 2023. године не представља само бројеве, већ јасан доказ да су Срби у Црној Гори и даље присутни у великом броју и да имају снажну улогу у формирању културног и друштвеног идентитета ове земље. Литије у Црној Гори су покренуле незауставан процес враћања Црне Горе свом српском идентитету и корену.
