Ko bi ubuduće mogao upravljati Pojasom Gaze? To je pitanje postalo aktuelno nakon što je jedan neimenovani palestinski zvaničnik za BBC izjavio da je islamistički Hamas, koji vlada Pojasom Gaze, signalizirao spremnost da preda vlast nekoj drugoj palestinskoj instituciji.
To bi mogla biti Palestinska samouprava (PA) ili neka nova, još neformirana institucija. Uslov za to je, prema rečima zvaničnika, postizanje dogovora „na nacionalnom i regionalnom nivou“.
Izjava je data u kontekstu nacrta koji su Egipat i Katar pripremili za nastavak indirektnih pregovora između Izraela i Hamasa o novom primirju.
Nacrt primirja
Primirje bi trebalo da traje pet do sedam godina, uz potpuno povlačenje izraelskih snaga iz Gaze i oslobađanje svih izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike.
Na spremnost za razgovore o povlačenju sa vlasti zasigurno je uticalo i značajno slabljenje Hamasove pozicije usled izraelskih vojnih delovanja u Pojasu Gaze. Ta vojna operacija usledila je kao odgovor na smrtonosni Hamasov napad na izraelsku teritoriju 7. oktobra 2023. godine.
Tada je Hamas ubio oko 1.200 ljudi i oteo još oko 250 osoba koje su odvedene u Gazu. Prema podacima Ministarstva zdravstva, koje je pod kontrolom Hamasa, u ratu je do sada poginulo više od 50.000 Palestinaca.
Prema analizi lista Al-Hayat al-Jadida, koji je blizak Palestinskoj samoupravi, jasno je da Hamas pod pritiskom dugotrajnog rata mora reagovati. Povećana spremnost na kompromis verovatno je i posledica sve češćih protesta građana u Gazi, koji svakodnevno traže ostavku Hamasa.
„Ti protesti jasno izražavaju odbacivanje vlasti Hamasa od strane stanovništva“, navodi list.
Takođe se nagađa da bi Vlada u Teheranu uskoro mogla odustati od svojih saveznika na Bliskom istoku, uključujući Hamas, u sklopu pregovora sa SAD.
Istorija Hamasove vlasti u Gazi
Ako bi se Hamas zaista odrekao vlasti, završio bi se dug period njegove političke vladavine u Pojasu Gaze.
Još 2005. godine tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron naredio je povlačenje izraelske vojske i izraelskih doseljenika iz Gaze.
Već iduće godine Hamas je osvojio većinu na parlamentarnim izborima u palestinskim područjima.
Ubrzo nakon toga pristao je na ulazak u zajedničku vladu sa konkurentskim pokretom Fatah, koji u osnovi kontroliše Palestinsku samoupravu.
Međutim, koalicija se raspala nakon samo nekoliko meseci. Oružane snage Hamasa 2007. godine napale su sedište Fataha i preuzele potpunu kontrolu nad Gazom. Od tada Hamas gotovo neometano vlada Pojasom Gaze.
Hoće li Hamas dobrovoljno predati vlast?
Je li moć Hamasa sada ozbiljno ugrožena? Politički analitičar Piter Lintl iz Zadužbine za nauku i politiku u Berlinu, koji proučava bliskoistočni sukob, sumnja da bi uskoro moglo doći do dobrovoljnog i suštinskog prenosa vlasti od strane Hamasa.
Prava prepreka, kaže on, je demilitarizacija koju zahteva Izrael. Lintl, međutim, može zamisliti da bi Hamas bio spreman odreći se neposrednog političkog upravljanja u Pojasu Gaze u korist tehnokratske vlade.
„Ali sumnjam da bi Hamas pristao na svoje razoružanje. A onda se postavlja pitanje ko bi se brinuo o unutrašnjoj i spoljnoj bezbednosti ako bi Hamas ostao naoružan. vjerovatno’>vjerovatno bi i dalje bio jači od bilo koje druge oružane sile“, kaže za Deutsche Welle stručnjak za Bliski istok.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, malo verovatno da bi Izrael na to pristao.
Slično situaciju vidi i Markus Šnajder, direktor Regionalnog projekta za mir i bezbednost na Bliskom istoku pri Zadužbini „Fridrih Ebert“ u Bejrutu.
Nedostatak alternative u Gazi
Teoretski je moguće da Hamas napusti Gazu, kaže on, ali je nejasno ko bi ga zamenio.
„Unutar Gaze ne postoji prava alternativa. Jedina moguća opcija bila bi Palestinska samouprava. Ali Izrael je već godinu i po blokira. Zaboravlja se da Pojas Gaze i Zapadna obala čine političku celinu. Dugoročno je teško zamislivo da njima upravljaju odvojene vlasti“, kazao je Šnajder.
Kako bi alternativa Hamasu mogla izgledati trenutno je teško zamislivo, smatra i Lintl.
„Možda bi pod nekom drugom izraelskom vladom bio moguć kompromis. Aktuelna izraelska vlada je protiv Palestinske samouprave i jasno protiv izraelskog povlačenja iz Gaze“, rekao je Lintl.
Dodaje da delovi sadašnje vlade zagovaraju ponovno naseljavanje Gaze ili barem uspostavu velikih stalnih izraelskih sigurnosnih zona.
„Trenutna tampon zona već zauzima oko 30 odsto teritorije Gaze“, kaže Lintl.
Šnajder ne veruje da bi sadašnja izraelska vlada mogla pristati na bilo koji novi oblik palestinske samouprave nakon eventualnog povlačenja Hamasa.
„S obzirom na izraelsku politiku u proteklih godinu i po, jasno je da Izrael nije zainteresovan da se u Gazi formira bilo kakva nova palestinska politička struktura bez obzira na njen sastav. Od početka rata moglo se razgovarati s alternativnim snagama. Izraelu očito nije stalo do političke alternative“, rekao je Šnajder.
