Od 6. do 9. juna održani su izbori za Evropski parlament (EP) u zemljama Evropske unije. Njihovi delimični podaci objavljeni su sinoć, koji pokazuju da je ubedljivo pobedio savez desnog centra Evropska narodna partija (EPP) na čelu sa glavnim kandidatom Ursulom fon der Lajen. EPP bi u novom sazivu Evropskog parlamenta mogla da dobije 189 od ukupno 720 mandata, što ostavlja nadu aktuelnom predsedniku Evropske komisije (EK) iz redova Nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) da bude u stanju da zadrži ovu poziciju uprkos značajnom jačanju desničarskih partija.
Naime, socijaldemokrate su, očekivano, druga najjača grupa sa oko 135 mandata, a slede liberali iz frakcije Obnovimo Evropu, koji su pali na 80 mandata. Tako će ove tri najveće političke grupe, prema privremenim rezultatima, imati 404 predstavnika, dok su u prethodnom sazivu imale 417, što im omogućava komfornu poziciju za samostalan izbor šefa EK. Za to im je potrebna apsolutna većina od 361 poslanika.
Ipak, treba naglasiti da poslanici EP ne moraju obavezno da glasaju disciplinovano, a neki od njih to čine suprotno većini u svojim poslaničkim klubovima. To pokazuje izbor Ursule fon der Lajen 2019. godine, kada je imala većinu od svega devet glasova, iako su pomenute tri najveće stranke koje su je podržale za predsednicu EK imale ubedljivu većinu od 417 poslanika u parlamentu, koji je tada imao 705 poslanika. Veliki rast desnice i propadanje zelenila
Izbore je ipak obeležio snažan rast evropske desnice, iako ne onoliko koliko se prvobitno predviđalo. Naime, prvi put od uspostavljanja Evropske unije, krajnje desničarske i evroskeptične populističke partije dovoljno su ojačale da mogu da utiču na buduću politiku i pravac Evropske unije, što bi moglo da otežava ili čak blokira kompromise unutar nje. . Posmatrači pretpostavljaju da će desničarske stranke pokušati da promene osnovni konsenzus: od zajedničkih rešenja ka nacionalnim interesima.
Prema privremenim rezultatima, stranke tvrdog desnice okupljene u poslanički klub evropskih konzervativaca i reformista (ECR) imaće 72 predstavnika, što je za tri više nego u prethodnom sazivu nakon izbora 2019. godine.
Ipak, poslanički klub krajnje desnice Identitet i demokratija (ID) imaće 58 poslanika, što je devet više nego u prethodnom sazivu.
Istovremeno, Zeleni su doživeli veliki pad od skoro 20 poslanika – sa 71 na 52, dok je ekstremna levica na približno istim pozicijama, koja je osvojila 36 mandata (jedan manje nego na izborima 2019. godine).
Grupa partija koja prvi put ulazi u Evropski parlament ili za koju se još ne zna kojoj će grupi pripadati, ima 52 predstavnika. To uključuje i predstavnike Alternative za Nemačku (AfD), koja je nedavno isključena iz ekstremno desnog kluba ID. Prema privremenim rezultatima, biće 46 nezavisnih zastupnika, dok ih je do sada bilo 62.
Šok u Francuskoj i novi izbori
Najveći šok dogodio se u Francuskoj – jednoj od ključnih zemalja Evropske unije. Prema prvim rezultatima tamošnjih izlaznih anketa, predviđa se čista pobeda desničarske partije Rasemblement National (RN) koju predvodi Marin Le Pen, koja prema anketama dobija 32 odsto glasova, što je skoro 10 odsto. više nego na izborima 2019. godine, duplo više glasova od vladajuće Renesansne partije predsednika Emanuela Makrona, koja je pala na oko 15 odsto sa 22,4 odsto u 2019. Makron je odmah najavio raspuštanje Narodne skupštine, što je Marin le Pen pozdravila. Zabrinuti lider francuske države sinoć je rekao sledeće: „Ne mogu da se pretvaram da se ništa nije dogodilo. Zato je odlučio da nove parlamentarne izbore raspiše za kraj juna, a drugi krug za 7. jul.
Nemačka je skrenula desno
Stranke vladajuće koalicije – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – zabeležile su poraze, a potpuno je podbacio SPD kancelara Olafa Šolca, a posebno Zeleni, koji su osvojili svega 12,5 odsto (20,5 odsto 2019. godine), a znatno ih je nadmašila pomenuta desnica -krilo AfD, koje je postiglo značajan uspeh uprkos brojnim skandalima poslednjih nedelja.
Ta partija, koja je u pojedinim nemačkim saveznim državama čak i pod nadzorom Službe za zaštitu ustava, osvojila je istorijskih 16 odsto, u odnosu na 2019. kada je dobila samo 11 odsto glasova. Za sada je još nejasno da li će i u kojoj frakciji novog saziva Evropskog parlamenta biti mesta za predstavnike nemačke AfD nakon što je nedavno izbačena iz ID.
Meloni je sa svojom „braćom“ osvojila Italiju
Očekivanu pobedu u susednoj Italiji ostvarila je aktuelna desničarska premijerka Đorđa Meloni sa svojom strankom Fratelli d’Italia (Braća Italije). Izlaznost na evropske izbore u Italiji bila je 49,68 odsto.
U EP je 76 predstavnika Italije. Među njima prednjače desničarske stranke: vladajuća Braća Italije sa 28,89% – 24 mesta (porast od 14 mandata), Liga sa 8,8% – 8 mesta (14 manje) i Napred Italija sa 8,8% – 7 mesta. Demokratska stranka levog centra osvojila je 25,5%, ili 22 mesta (6 mesta više). „Pokret pet zvezdica“ – 9,7%, odnosno 8 mandata (3 mandata više).
Konzervativci su pobedili Španiju
Opozicioni konzervativci su za dlaku postali najjača snaga u Španiji. Naime, prema postizbornim anketama, Narodna partija (PP) je osvojila 32,4 odsto glasova i time 21 do 23 mesta u budućem Evropskom parlamentu. Socijalisti premijera Pedra Sančeza osvojili su 30,2 odsto glasova i blizu 20 do 22 mesta.
Stranka radikalne desnice Voks dobija 10,4 odsto glasova, što joj daje šest do sedam mandata. Ona je članica grupe ekstremno desnih Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) u Evropskom parlamentu, koja takođe uključuje Fratelli d’Italia italijanskog premijera Đorđa Melonija i desničarsku nacionalističku poljsku bivšu vladajuću stranku PiS – navodi DV.
Tuskova levica ponovo pobedila u Poljskoj
Na ovim izborima Poljaci su pokazali da podržavaju svoj izbor na prošlogodišnjim nacionalnim parlamentarnim izborima, ponovo odnevši pobedu Građanskoj platformi svog evrofilskog premijera Donalda Tuska. Stranka može da očekuje 38 odsto glasova, dok bi sada opoziciona konzervativna partija PiS trebalo da dobije 34 odsto.
Orbanov trijumf u Mađarskoj
Mađarski premijer Viktor Orban najavio je sinoć pobedu vladajućeg saveza Fides – Hrišćansko-demokratska narodna partija na izborima za Evropski parlament i na lokalnim izborima u zemlji.
Prema poslednjim podacima, Fides je dobio 44,3% glasova (11 mandata), TISZA – 30% glasova (sedam mandata), DK-MSZP – 8,2% glasova (dva mandata), Naša Domovina – 6,7% glasova. glasova (jedan mandat).
„Da sumiramo rezultate izbora za Evropski parlament, možemo da pošaljemo telegram Briselu u kojem će biti napisano: stop migracije, rod, rat, Soroš i Brisel“, rekao je Orban u obraćanju simpatizerima u stranci. štab.
On je naglasio da Fides nastavlja da bilježi „važne pobjede“ kako na lokalnim izborima, tako i na izborima za EP. Osim toga, birači su „izabrali mir” jer su podržali vladajuću partiju koja je usmerena na postizanje mira. A izlaznost od 57 odsto bila je rekordna za zemlju i pokazala je da „demokratija cveta”.
Desnica pobedila u Belgiji, premijer podnosi ostavku
Belgijski premijer Aleksandar De Kru najavio je da će podneti ostavku nakon što je njegova partija Otvoreni VLD (Otvoreni flamanski liberali i demokrate) poražena na nacionalnim parlamentarnim izborima. Na ovoj funkciji je od oktobra 2020.
„Bila je to posebno teška noć za nas i izgubili smo. – rekao je premijer i dodao da će od ponedeljka, 10. juna, biti premijer „na odlasku”. On će služiti dok se ne formira nova vlada.
Izlazne ankete su pokazale da umerena desničarska Nova flamanska alijansa (NVA) vodi na izborima sa 24 odsto glasova. Na drugom mestu je „flamanski interes“ (Vlaams Belang), obe stranke se zalažu za strogu kontrolu migracija i nezavisnost Flandrije. Open VLD je bio na šestom mestu.
U Hrvatskoj je HDZ dominantan
U Hrvatskoj je, kao i na nedavnim parlamentarnim izborima, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) ostvarila ubedljivu pobedu osvojivši 33 odsto glasova, što joj daje čak 6 mesta u Evropskom parlamentu, dva više nego u prethodnom sazivu. Dakle, njena lista od 12 poslanika dobila je čak 50 odsto, što je uspeh koji će svakako biti nagrađen u okviru porodice Evropske narodne partije, možda i nekom čelnom pozicijom premijera i lidera stranke Andreja Plenkovića. Ukoliko se to dogodi, možemo očekivati promjenu politike samog HDZ-a, najvjerovatnije uz izraženije skretanje udesno, na šta ukazuje i jučerašnji veliki uspjeh povratnika u stranku Davora Ive Stiera koji je osvojio ubjedljivu drugu mesto iza samog vođe stranke.
Slijede Socijaldemokrate (SDP) sa 27 odsto i četiri mandata, te Zavičajni pokret (DP) i Mozemo! sa 8,8 odnosno 6,3 odsto glasova, što im daje po jednog predstavnika u EP.
