Од 6. до 9. јуна одржани су избори за Европски парламент (ЕП) у земљама Европске уније. Њихови делимични подаци објављени су синоћ, који показују да је убедљиво победио савез десног центра Европска народна партија (ЕПП) на челу са главним кандидатом Урсулом фон дер Лајен. ЕПП би у новом сазиву Европског парламента могла да добије 189 од укупно 720 мандата, што оставља наду актуелном председнику Европске комисије (ЕК) из редова Немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) да буде у стању да задржи ову позицију упркос значајном јачању десничарских партија.
Наиме, социјалдемократе су, очекивано, друга најјача група са око 135 мандата, а следе либерали из фракције Обновимо Европу, који су пали на 80 мандата. Тако ће ове три највеће политичке групе, према привременим резултатима, имати 404 представника, док су у претходном сазиву имале 417, што им омогућава комфорну позицију за самосталан избор шефа ЕК. За то им је потребна апсолутна већина од 361 посланика.
Ипак, треба нагласити да посланици ЕП не морају обавезно да гласају дисциплиновано, а неки од њих то чине супротно већини у својим посланичким клубовима. То показује избор Урсуле фон дер Лајен 2019. године, када је имала већину од свега девет гласова, иако су поменуте три највеће странке које су је подржале за председницу ЕК имале убедљиву већину од 417 посланика у парламенту, који је тада имао 705 посланика. Велики раст деснице и пропадање зеленила
Изборе је ипак обележио снажан раст европске деснице, иако не онолико колико се првобитно предвиђало. Наиме, први пут од успостављања Европске уније, крајње десничарске и евроскептичне популистичке партије довољно су ојачале да могу да утичу на будућу политику и правац Европске уније, што би могло да отежава или чак блокира компромисе унутар ње. . Посматрачи претпостављају да ће десничарске странке покушати да промене основни консензус: од заједничких решења ка националним интересима.
Према привременим резултатима, странке тврдог деснице окупљене у посланички клуб европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР) имаће 72 представника, што је за три више него у претходном сазиву након избора 2019. године.
Ипак, посланички клуб крајње деснице Идентитет и демократија (ИД) имаће 58 посланика, што је девет више него у претходном сазиву.
Истовремено, Зелени су доживели велики пад од скоро 20 посланика – са 71 на 52, док је екстремна левица на приближно истим позицијама, која је освојила 36 мандата (један мање него на изборима 2019. године).
Група партија која први пут улази у Европски парламент или за коју се још не зна којој ће групи припадати, има 52 представника. То укључује и представнике Алтернативе за Немачку (АфД), која је недавно искључена из екстремно десног клуба ИД. Према привременим резултатима, биће 46 независних заступника, док их је до сада било 62.
Шок у Француској и нови избори
Највећи шок догодио се у Француској – једној од кључних земаља Европске уније. Према првим резултатима тамошњих излазних анкета, предвиђа се чиста победа десничарске партије Расемблемент Натионал (РН) коју предводи Марин Ле Пен, која према анкетама добија 32 одсто гласова, што је скоро 10 одсто. више него на изборима 2019. године, дупло више гласова од владајуће Ренесансне партије председника Емануела Макрона, која је пала на око 15 одсто са 22,4 одсто у 2019. Макрон је одмах најавио распуштање Народне скупштине, што је Марин ле Пен поздравила. Забринути лидер француске државе синоћ је рекао следеће: „Не могу да се претварам да се ништа није догодило. Зато је одлучио да нове парламентарне изборе распише за крај јуна, а други круг за 7. јул.
Немачка је скренула десно
Странке владајуће коалиције – Социјалдемократе, Зелени и Либерали – забележиле су поразе, а потпуно је подбацио СПД канцелара Олафа Шолца, а посебно Зелени, који су освојили свега 12,5 одсто (20,5 одсто 2019. године), а знатно их је надмашила поменута десница -крило АфД, које је постигло значајан успех упркос бројним скандалима последњих недеља.
Та партија, која је у појединим немачким савезним државама чак и под надзором Службе за заштиту устава, освојила је историјских 16 одсто, у односу на 2019. када је добила само 11 одсто гласова. За сада је још нејасно да ли ће и у којој фракцији новог сазива Европског парламента бити места за представнике немачке АфД након што је недавно избачена из ИД.
Мелони је са својом „браћом“ освојила Италију
Очекивану победу у суседној Италији остварила је актуелна десничарска премијерка Ђорђа Мелони са својом странком Фрателли д’Италиа (Браћа Италије). Излазност на европске изборе у Италији била је 49,68 одсто.
У ЕП је 76 представника Италије. Међу њима предњаче десничарске странке: владајућа Браћа Италије са 28,89% – 24 места (пораст од 14 мандата), Лига са 8,8% – 8 места (14 мање) и Напред Италија са 8,8% – 7 места. Демократска странка левог центра освојила је 25,5%, или 22 места (6 места више). „Покрет пет звездица“ – 9,7%, односно 8 мандата (3 мандата више).
Конзервативци су победили Шпанију
Опозициони конзервативци су за длаку постали најјача снага у Шпанији. Наиме, према постизборним анкетама, Народна партија (ПП) је освојила 32,4 одсто гласова и тиме 21 до 23 места у будућем Европском парламенту. Социјалисти премијера Педра Санчеза освојили су 30,2 одсто гласова и близу 20 до 22 места.
Странка радикалне деснице Вокс добија 10,4 одсто гласова, што јој даје шест до седам мандата. Она је чланица групе екстремно десних Европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР) у Европском парламенту, која такође укључује Фрателли д’Италиа италијанског премијера Ђорђа Мелонија и десничарску националистичку пољску бившу владајућу странку ПиС – наводи ДВ.
Тускова левица поново победила у Пољској
На овим изборима Пољаци су показали да подржавају свој избор на прошлогодишњим националним парламентарним изборима, поново одневши победу Грађанској платформи свог еврофилског премијера Доналда Туска. Странка може да очекује 38 одсто гласова, док би сада опозициона конзервативна партија ПиС требало да добије 34 одсто.
Орбанов тријумф у Мађарској
Мађарски премијер Виктор Орбан најавио је синоћ победу владајућег савеза Фидес – Хришћанско-демократска народна партија на изборима за Европски парламент и на локалним изборима у земљи.
Према последњим подацима, Фидес је добио 44,3% гласова (11 мандата), ТИСЗА – 30% гласова (седам мандата), ДК-МСЗП – 8,2% гласова (два мандата), Наша Домовина – 6,7% гласова. гласова (један мандат).
„Да сумирамо резултате избора за Европски парламент, можемо да пошаљемо телеграм Бриселу у којем ће бити написано: стоп миграције, род, рат, Сорош и Брисел“, рекао је Орбан у обраћању симпатизерима у странци. штаб.
Он је нагласио да Фидес наставља да биљежи „важне побједе“ како на локалним изборима, тако и на изборима за ЕП. Осим тога, бирачи су „изабрали мир” јер су подржали владајућу партију која је усмерена на постизање мира. А излазност од 57 одсто била је рекордна за земљу и показала је да „демократија цвета”.
Десница победила у Белгији, премијер подноси оставку
Белгијски премијер Александар Де Кру најавио је да ће поднети оставку након што је његова партија Отворени ВЛД (Отворени фламански либерали и демократе) поражена на националним парламентарним изборима. На овој функцији је од октобра 2020.
„Била је то посебно тешка ноћ за нас и изгубили смо. – рекао је премијер и додао да ће од понедељка, 10. јуна, бити премијер „на одласку”. Он ће служити док се не формира нова влада.
Излазне анкете су показале да умерена десничарска Нова фламанска алијанса (НВА) води на изборима са 24 одсто гласова. На другом месту је „фламански интерес“ (Влаамс Беланг), обе странке се залажу за строгу контролу миграција и независност Фландрије. Опен ВЛД је био на шестом месту.
У Хрватској је ХДЗ доминантан
У Хрватској је, као и на недавним парламентарним изборима, Хрватска демократска заједница (ХДЗ) остварила убедљиву победу освојивши 33 одсто гласова, што јој даје чак 6 места у Европском парламенту, два више него у претходном сазиву. Дакле, њена листа од 12 посланика добила је чак 50 одсто, што је успех који ће свакако бити награђен у оквиру породице Европске народне партије, можда и неком челном позицијом премијера и лидера странке Андреја Пленковића. Уколико се то догоди, можемо очекивати промјену политике самог ХДЗ-а, највјероватније уз израженије скретање удесно, на шта указује и јучерашњи велики успјех повратника у странку Давора Иве Стиера који је освојио убједљиву другу место иза самог вође странке.
Слиједе Социјалдемократе (СДП) са 27 одсто и четири мандата, те Завичајни покрет (ДП) и Моземо! са 8,8 односно 6,3 одсто гласова, што им даје по једног представника у ЕП.
