Najveći svetski pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Britaniji u 61 kompaniji i doneo je zanimljive rezultate – čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži ovaj model i nakon šestomesečnog testa.
Belgija je ponudila ovu mogućnost svojim radnicima, a istraživanja je bilo i u Nemačkoj. Da li bi taj model mogao da zaživi u Srbiji? Koje profesije bi mogle da „trpe“ ovu promenu? Da li bi dodatno produbio jaz između kancelarijskog posla i rada na terenu?
Belgija prva zemlja
Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje.
Svi zaposleni imaju zakonsko pravo da od poslodavca traže četvorodnevnu radnu nedelju, ali to znači da isti broj sati – 38 nedeljno, treba da rasporede u četiri dana. Dakle, nema kraćeg radnog vremena za isti nivo prihoda, i ideja je pre svega bila da se ljudima omogući fleksibilnost.
U susednoj Holandiji drugačija je situacija – tamo se radi 32 sata nedeljno. Holanđani prednost daju balansu između privatnog života i radnog vremena i odlučuju se za manji broj radnih sati, bez obzira na to što to eventualno znači i manje prihode.
Podaci, međutim, pokazuju da Holanđani zadržavaju isti nivo produktivnosti i kad rade kraće, ali postavlja se pitanje o dugoročnoj održivosti takvog modela.
U Francuskoj je odavno radna nedelja ograničena na 35 sati i zaposleni imaju mogućnost da rade četiri dana – a da li to znači manju ili istu platu zavisi od konkretnog dogovora sa poslodavcima.
Neke zemlje u ovim testovima i eksperimentima idu i korak dalje. Recimo, na Islandu je raširenija praksa kraćeg radnog vremena za istu platu, jer se smatra da to može da deluje motivišuće i da je poenta u kvalitetnijem i efikasnijem radu, a ne u broju sati.
Pilot-projekat u Britaniji
Najveći svetski pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Britaniji u 61 kompaniji i doneo je zanimljive rezultate. Čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži ovaj model i nakon šestomesečnog testa.
Smanjen osećaj sagorevanja prijavio je 71 odsto zaposlenih, 39 odsto kaže da ima manje stresa, a 37 odsto je osetilo poboljšanje fizičkog zdravlja.
I ne samo to – prihodi kompanija su porasli za čak 35 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
I nemačke firme testirale četvorodnevnu radnu nedelju
Kada je pre dve i po godine sedamdesetak firmi u Nemačkoj krenulo u eksperiment sa četvorodnevnom radnom nedeljom, mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. Štaviše, nemački političari su bili izrazito protiv, tvrdeći da nikada nijedna privreda nije porasla tako što su ljudi radili manje.
Međutim, dve i po godine kasnije, 73 odsto firmi koje su učestvovale u eksperimentu istrajava u tome da njihovi zaposleni imaju tri slobodna dana nedeljno, a da ostvaruju iste ili čak i bolje rezultate za istu ili veću platu nego ranije.
Studija je pokazala da firme koje su učestvovale u ovom eksperimentu nisu imale finansijske gubitke, da je stres zaposlenih pao za 20 odsto, da su im poboljšani zdravstveni rezultati, kao i da su pojedine firme primetile da imaju znatno manje bolovanja.
Uprkos tome, nemački kancelar Fridrih Merc i većina šefova nemačkih korporacija izrazito su protiv četvorodnevne radne nedelje, smatrajući da to nije pravi korak u trenutku kada se Nemačka bori sa ekonomskom stagnacijom i kada boluje od manjka kvalifikovane radne snage.
S druge strane, zastupnici skraćenog radnog vremena ističu da upravo digitalizacija i šire korišćenje veštačke inteligencije pomažu da se četvorodnevna radna nedelja mnogo šire primeni u celoj nemačkoj ekonomiji.
U Srbiji se radi 41,3 sata nedeljno, u EU 36 sati
Prema zvaničnim podacima Evropskog statističkog zavoda za 2024, Holanđani rade prosečno 32,1 sat nedeljno, Nemci 33,9, a radnici u Srbiji 41,3 sata nedeljno. Poređenja radi, prosek Evropske unije je 36 sati.
Podaci pokazuju i da svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi više od 45 sati nedeljno.
Zabluda da se manje radi
Advokat Ozren Slović je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je pitanje koje profesije mogu da trpe ovakav model rada.
„Veštačka inteligencija će mnoge profesije da ubrza, olakša, uradi neki administrativni deo i tu će biti prostora da običan čovek radi mnogo manje“, navodi Slović.
Smatra da su visokoobrazovani profili, poput IT sektora, mesta gde je najpre moguće primeniti ovaj model. U Srbiji postoji firma koja s uspehom na ovaj način funkcioniše – Mikroelektronika.
„To je krug ljudi koji pokušava da se digitalizuje i automatizuje i da komunikaciju među zaposlenima ubrza“, rekao je Slović.
S druge strane, teško je zamisliti da maloprodaja radi četiri dana nedeljno, ističe Slović, upozoravajući da bi se napravio još veći jaz među onima koji rade u kancelariji i na terenu.
„Ni postojeća prava radnika i zakonodavni okvir nismo u stanju da zaštitimo do kraja, tako da nije realno očekivati da ćemo dati još i jedan pride slobodan dan zaposlenom. S druge strane, koliko se brzo menja tehnologija, postepeno uvođenje tako nečega sigurno dolazi na red“, zaključio je Slović.
Pratioci Instagram profila Beogradske hronike odgovarali su na pitanje šta bi pre izabrali – četiri radna dana, a istu platu ili pet radnih dana, a veću platu. Više od polovine odgovorilo je da bi radili četiri dana.
