Od 37 analiziranih glavnih gradova Evrope, Beograd je 28. po udelu zelenih površina, prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Gradnja na zelenim površinama doprinosi ovoj neslavnoj statistici.
Kada se gradi na zaštićenom području, uslove zaštite prirode propisuje Zavod za zaštitu prirode.
„Ukoliko akt o uslovima zaštite dozvoljava gradnju, daju se mere i aktivnosti koje su dozvoljene ili zabranjene. Ukoliko je van zaštićenog prirodnog dobra, imamo uslove koji su dozvoljeni ili zabranjeni, u smislu da ako imamo neku zaštićenu vrstu ili biljnu ili životinsku, onda možemo propisati neke mere da se one ne bi ugrozile ili njihovo stanište ili sama vrsta“, navodi Biljana Krsteski, načelnica Odeljenja za prirodna dobra, predeone vrednosti i prostorno-plansku dokumentaciju.
Do 2030. Beograd će za 30 odsto smanjiti zeleni fond
Prema nekim istraživanjima, do 2030. godine Beograd će za 30 odsto smanjiti zeleni fond, zbog čega, između ostalog, arhitekta Slobodan Maldini smatra da gradnju na zelenim površinama treba zabraniti.
„Možemo da promenimo zakonsku regulativu da tolerancija ugrožavanja zelene površine bude nulta. Da se proglase striktno zone, parkovske zone, zelene zone, šume u Beogradu i ostalim gradovima u Srbiji, zonama gde je svaka gradnja nedozvoljena. Izgubićemo najkvalitetnije lokacije u gradu, zato što svako hoće da digne cenu kvadrata stana, a kada gradi u zelenilu na ekskluzivnoj površini, ta cena je visoka“, objašnjava Maldini.
Najčešće se polemiše o Stepinom lugu i Košutnjaku
U javnosti su u poslednje vreme najviše govori o Stepinom lugu i Košutnjaku. Stručnjaci koji su birali najbolje rešenje za uređenje područja između Ulice Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića tvrde da u prvom planu nije izgradnja stanova.
„Stambeni prostor je samo jedan segment šire urbane transformacije. Vrlo je značajna ta urbana transformacija i donošenje jednog novog kvaliteta u taj prostor. Mešoviti sadržaj – tu je i kultura i obrazovanje, tu treba da bude i rekreacije i sporta i javnog, urbanog prostora“, poručuje arhitekta Branislav Mitrović.
Šta su zaštićena područja na teritoriji grada Beograda
Članovi žirija, takođe, kažu da se posebno vodilo računa o zaštiti Košutnjaka.
„Striktno smo se vodili jednom idejom da apsolutno ne zađemo ni u jednu zonu, ni u jedan prostor koji bismo mogli nazvati šumom ili drvetom koje treba skloniti“, dodaje Mitrović.
Prema zakonu o zaštiti prirode, zaštićena područja na teritoriji grada Beograda su Košutnjak, Bojčinska, Zvezdarska, Miljakovačka i Lipovička šuma. Kako saznaje „Beogradska hronika“, nijedan novi zahtev za gradnju na tim područjima nije stigao u Zavod za zaštitu prirode, ali to ipak ne znači da tamo nema gradnje.
