Gospodo srpska, braćo i sestre, u Hristu Bogu. Evo zašto je teško biti Srbin. Evo šta je to srpski nacionalizam. To je ram u kome je ikona Hristova, to je dom u kome je Hristos domaćin
Gospodo srpska, braćo i sestre, u Hristu Bogu. Evo zašto je teško biti Srbin. Evo šta je to srpski nacionalizam. To je ram u kome je ikona Hristova, to je dom u kome je Hristos domaćin.
To je brak u kome je Hristos blagoslovitelj, to je selo i grad u kome je Hristos načelnik, to je država u kojoj je Hristos car, to je umetnost u kojoj je Hristos čarobnost, to je škola u kojoj je Hristos učitelj, to je crkva u kojoj je Hristos prvosveštenik. Šta je to srpski nacionalizam?
To je borba u kojoj je Hristos vojskovođa. To je stradanje u kome je Hristos glavni stradalnik, to je muka gde se Hristos muči kroz nevinu decu, to je mrak u kome je Hristos jedina sveća, to je robovanje koje je izdržljivo samo sa Hristom.
Šta je to srpski nacionalizam? To je ustanak protiv nepravde sa barjakom Hristovim, to je pobeda s pevanjem Hristos voskrese. Šta je to srpski nacionalizam? To je tkivo istorije srpskog naroda kome je osnova Hristos, a potka sveci i svetiteljke i junaci, mučenici Hristovi. To je molitva do poslednje suze i poslednje kapi znoja, to je post dok oči ne postanu dvaput veće, to je žrtvovanje za Hrista i svega imanja i sebe sama. To je snežna čistota u devičanstvu, i anđeoska vernost u braku, Hrista radi. To je sreća u samoći, sreća u braku, sreća u društvu, sreća u pobratimstvu, sreća u kolibi, na prestolu, sreća u oba sveta u ima Hrista Boga. Evo zbog čega je rečeno da je teško biti Srbin. A to je rečeno komšijama srpskim i izdajnicima srpskim, kojima je nacionalizam ram u koji oni stavljaju drugu sliku, koju im protivnici Hristovi guraju u ruke.
To su sve te reči našeg vladike Nikolaja srpskog. Nema naroda koji ima takvu istoriju, punu stradalništva, sužanjstva za Hrista Boga. Jedino ruski i naš, jedinoverni i bratski narod ima takvu istoriju, i jermenski. U ovom savremenom stradanju suludi novi krstaši, novi inkvizitori kažnjavaju nas najstrašnijim srednjovekovnim mukama, sebi dragim mukama, a jedna od takvih je ona najgora za nas namenjena, ona, gde se lancima i sindžirima vezuje živi i hristoliki za već umrlog, mrtvog i hladnog da dugu noć provede tako uvezan.
Tako naš svetosavski, hristoliki srpski narod bez pitanja vezuju za već umrlu, nehrišćansku Evropu. Malo li je stradalništva srpskog po Srpskoj Krajini, Kninskoj i svim drugim Krajinama? Malo li je plača srpske nejači sa Kosova, grdnog i velikog sudilišta? Malo li je plača srpskog iz države Montenegrozdaj? Malo li je plača srpskog sa srpske Metohije? Ali mi, hristoliki, koju u Boga živoga verujemo, znamo da će na referendum u Montenegrozdaj po svoj prilici doći i mitropolit crnogorsko-primorski, zetsko-brdski i skenderijski, i čuvar svetog pećkog trona, Sveti Petar Cetinjski, sa svom krstonosnom i pobedonosnom vojskom direktno s bitke na Krsima.
Mi znamo da će na taj referendum, kao i 1941, kad je došao na Cetinje Sekula Drljević i kad je proglasio neovisnu Crnu Goru pod italijanskom krunom, doći i naš Pavle Đurišić sa 14.000 viđenih momaka. Ja koliko znam Baja Stanišića on tu priliku neće propustiti. Mi koji gledamo u Boga živoga u ovome divnom i belome gradu znamo i nedeljom da na ovom trgu prošeta naš Živojin Mišić u društvu sa Kajafom, vidimo i da im se tu, gde bi drugo, nago kod “Ruskog cara” pridruži i Stepa Stepanović i odjednom, na kratko i Radovan, Mladić, i naš predsednik Karadžić.
Sednu kod “Ruskog cara”, a kod koga će, i dogovore se i kad će, i s kim će, i dokle će. Bog vas pogledao. Hag, da, divno je rekao naš general, Had. General kome i ovoga puta čestitam što je u penziji, bilo bi tužno da je u ovom sramnom miru aktivan.
Cijeli snimak govora pokojnog glumca Danila Lazovića:
