Naša zemlja je uspela da upiše i kolo, gusle, lončarstvo i naravno šljivovicu. UNESKO je pre deset godina doneo odluku o upisu „Porodične slave“ na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Slava, koja je upisana na predlog Srbije, prvi je element „živog nasleđa“ koji je naša zemlja uspešno upisala na Reprezentativnu listu.
„Slava predstavlja jedinstvenu simfoniju običaja, rituala i svečanosti.
To je složena mreža duhovnih i socijalnih radnji kojima porodica ukazuje poštovanje svom svecu zaštitniku, i kao takva duboko je ukorenjena u srži pravoslavnih hrišćanskih porodica u Srbiji. Slava predstavlja i trenutak okupljanja kada se uz trpezu i veselo raspoloženje ujedinjuju ne samo najbliži članovi porodice, već i rodbine, prijatelji, susedi, a neretko i šira zajednica. Tako, slava postaje ne samo izraz vere, već i živi simbol jedinstva i solidarnosti među ljudima“, saopšteno je iz Ministarstva kulture, uz ocenu da je upisom slave ostvarena međunarodna vidljivost slave kao dragocenog blaga koje oplemenjuje celo čovečanstvo.
Etnografski muzej je obeležio desetogodišnjicu upisa slave i predstavio knjigu „Slava porodice“. Direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić je rekao da je važno slaviti sve upise Srbije na UNESKO listu, poput kola ili gusala, jer je „svaki upis diplomatska pobeda“.
Sekretar Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Jasna Zrnović je naglasila da, naći se na listi nije jednostavan zadatak, kako se u našoj javnosti često misli, a upis znači da se država obavezuje da će element čuvati, poštovati konvenciju i sve preporuke, što nimalo nije lako.
Viši kustos i načelnica Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije Danijela Filipović istakla je da Srbija očekuje upis Kovačičkog naivnog slikarstva na Uneskovu listu, a radi se na nominaciji Pirotskog ćilimarstva.
Etnografski muzej je pored knjige priredio i izložbu „Porodična slava“.
Pored slave, na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, Srbija je do sada upisala „Kolo“ (2017), „Pevanje uz gusle“ (2018) i „Zlakusko lončarstvo“ (2020), kao i društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice (2022).
