Antonio Lučo Vivaldi (1678-1741), venecijanski sveštenik, kompozitor i violinista, koga su u 20. vijeku prozvali „rokerom baroka“, umro je na današnji dan 1741. godine.
Vivaldi je široko priznat kao najvažniji predstavnik baroknog instrumentalnog koncerta, koji je usavršio i popularisao više nego bilo koji od njegovih savremenika.
Iza sebe je ostavio brojna dela koja ga stavljao među najveće kompozitore svih vremena.
Međutim, ono što je malo poznato je da je jednu svoju operu posvetio jednom Srbinu. Reč je o grofu Savi Vladislaviću.
Priču o Savi Vladislaviću prvi put nam je ispričao Jovan Dučić. Na zaboravljenog grofa, pre nekoliko godina podsetio je i RTS, kada je objavio njegovu knjigu koja se smatra osnovom za nastanak ruske tajne službe. Svetislav Božić je njemu u čast komponovao operu. Novinar Večernjih novosti Boris Subašić otkrio je, tačnije ono što mu je rekao potomak grofa Save Branko Vukomanović – da je Vladislavić bio mecena nikom drugom do Antoniju Vivaldiju. I da mu je Vivaldi posvetio operu Istina u iskušenju.
Vukomanović objašnjava da je do tog otkrića došao pomažući dobrom prijatelju Velimiru Ivanoviću, koji je napisao roman Durbin grofa Save Vladislavića, a koji je želeo da proširi priču o njemu.
„On je želeo da unese u roman natpis sa nadgrobne ploče koju je Sava napravio za svoju majku, u crkvi Svetog Đorđa u Toploj, u Herceg Novom. Tamo je uklesan taj natpis na latinskom i na ruskom, i pošto je bolje sačuvan latinski, ja sam ga negde pronašao na internetu. I onda se setim da je ‘v’ napisano kao ‘duplo v’, i kada sam tako uradio, bukvalno sam odmah našao, međutim izašlo mi je pored Vladislavić ime Vivaldi, to je bilo neobično, izašao mi je ovaj poster – „Istina u iskušenju“.
Šta je Vivaldi pisao grofu iz Hercegovine
Potomak Save Vladislavića kaže da je proveravao sa prijateljima koji su poznavaoci njegovog dela, da oni za to nisu znali. Vivaldi mu posvećuje operu koja je nastala 1720. a između ostalog piše:
EKSELENCIJO:
Kome bi trebalo posvetiti ovu dramu, do samo Vama, prepoštovani gospodine, jer primivši je tako velikodušno u svom domu u prvim danima njenog probnog izvođenja, ljubazno ste pokazali da je uzimate pod svoju zaštitu; zbog čega se, bez daljih molbi da se zauzmete za dozvolu iste, Vašoj Ekselenciji, njenom zaštitniku, posvećuje.
Kažem Vama, jednom gospodinu, anđelu čuvaru ilirske regije, čije poznajete drevno i jasno poreklo; koje po obe linije potiče pravo od Prvih gospodara, despota i grofova tako ratničke i slavne nacije; koja, ne zato što je ostala pokorena, sa delom Dalmacije pod osmanskom vlašću, grofovija Vaše prepoštovane porodice nije pretrpela nikakav slom; budući da je, osim toga što je ostavljena na slobodi, što je već bila, činom drugačijeg i časnijeg promišljanja, u istu bila vraćena opsežnom, carskom Poveljom; čime su joj potvrđene drevne privilegije i imunitet koji je uživala; kao što se sve, sa autentičnim dokazima, jasno pojavljuje u Arhivu Dubrovačke Republike.
Ali čemu nabrajati vrle osobine koje Vas krase, kada su i previše očigledne! Jer kome bi moglo ostati skriveno, da se Vaša Ekselencija plemenitošću duha, mudrošću uma i lakoćom ophođenja, sa najdelikatnijim i najvažnijim intrigama kneževa, tako mudro nosila, da je Vaše ime s velikim razlogom svuda tako ugledno postalo.
Da se Vaša Ekselencija po uzvišenosti ističe u Dubrovačkoj Republici. Da Vam je Njegova Svetost sadašnji papa (koji Vas je u svakoj prilici prepoznao kao stalnog zagovornika hrišćanske vere) ukazao čast da Vas učini Palatinskim vitezom; i zato što ste se nedavno spojili na čuvenom venčanju sa NJ.E. gospođom Virdžinijom Trevizani, slavnim potomkom te drevne, plemićke venecijanske porodice Trevizani, koja se može pohvaliti svojim duždima, patrijarsima i prokuratorima presvetle Venecije, uvek nepobedive, Dominantne Republike.
Ali čemu podsećati na tolike plemenite vrline, kojima se Vi odlikujete, kad je dovoljno samo pogledati ko ste, posmatrati Vaše delovanje kao dvorskog savetnika jednog od najvećih monarha sveta, kakav je upravo pobedničko Carsko Visočanstvo, čije carstvo, moćno zbog dominacije nad ogromnim kraljevstvima, kojeg se plaše zbog vojne snage, a koja se ogleda u njegovim vazalima, ostavlja živopisnu sliku svoje veličine u svim delovima sveta.
Dovoljno je to reći o Vama, koliko god to pisac ikada može, da pokaže ko ste, zajedno sa hrabrom podrškom koju ova drama uživa;
Sa poniznim naklonom ostajem najodaniji i najponizniji sluga Vaše Ekselencije.
