Антонио Лучо Вивалди (1678-1741), венецијански свештеник, композитор и виолиниста, кога су у 20. вијеку прозвали „рокером барока“, умро је на данашњи дан 1741. године.
Вивалди је широко признат као најважнији представник барокног инструменталног концерта, који је усавршио и популарисао више него било који од његових савременика.
Иза себе је оставио бројна дела која га стављао међу највеће композиторе свих времена.
Међутим, оно што је мало познато је да је једну своју оперу посветио једном Србину. Реч је о грофу Сави Владиславићу.
Причу о Сави Владиславићу први пут нам је испричао Јован Дучић. На заборављеног грофа, пре неколико година подсетио је и РТС, када је објавио његову књигу која се сматра основом за настанак руске тајне службе. Светислав Божић је њему у част компоновао оперу. Новинар Вечерњих новости Борис Субашић открио је, тачније оно што му је рекао потомак грофа Саве Бранко Вукомановић – да је Владиславић био мецена ником другом до Антонију Вивалдију. И да му је Вивалди посветио оперу Истина у искушењу.
Вукомановић објашњава да је до тог открића дошао помажући добром пријатељу Велимиру Ивановићу, који је написао роман Дурбин грофа Саве Владиславића, а који је желео да прошири причу о њему.
„Он је желео да унесе у роман натпис са надгробне плоче коју је Сава направио за своју мајку, у цркви Светог Ђорђа у Топлој, у Херцег Новом. Тамо је уклесан тај натпис на латинском и на руском, и пошто је боље сачуван латински, ја сам га негде пронашао на интернету. И онда се сетим да је ‘в’ написано као ‘дупло в’, и када сам тако урадио, буквално сам одмах нашао, међутим изашло ми је поред Владиславић име Вивалди, то је било необично, изашао ми је овај постер – „Истина у искушењу“.
Шта је Вивалди писао грофу из Херцеговине
Потомак Саве Владиславића каже да је проверавао са пријатељима који су познаваоци његовог дела, да они за то нису знали. Вивалди му посвећује оперу која је настала 1720. а између осталог пише:
ЕKСЕЛЕНЦИЈО:
Kоме би требало посветити ову драму, до само Вама, препоштовани господине, јер примивши је тако великодушно у свом дому у првим данима њеног пробног извођења, љубазно сте показали да је узимате под своју заштиту; због чега се, без даљих молби да се заузмете за дозволу исте, Вашој Екселенцији, њеном заштитнику, посвећује.
Kажем Вама, једном господину, анђелу чувару илирске регије, чије познајете древно и јасно порекло; које по обе линије потиче право од Првих господара, деспота и грофова тако ратничке и славне нације; која, не зато што је остала покорена, са делом Далмације под османском влашћу, грофовија Ваше препоштоване породице није претрпела никакав слом; будући да је, осим тога што је остављена на слободи, што је већ била, чином другачијег и часнијег промишљања, у исту била враћена опсежном, царском Повељом; чиме су јој потврђене древне привилегије и имунитет који је уживала; као што се све, са аутентичним доказима, јасно појављује у Архиву Дубровачке Републике.
Али чему набрајати врле особине које Вас красе, када су и превише очигледне! Јер коме би могло остати скривено, да се Ваша Екселенција племенитошћу духа, мудрошћу ума и лакоћом опхођења, са најделикатнијим и најважнијим интригама кнежева, тако мудро носила, да је Ваше име с великим разлогом свуда тако угледно постало.
Да се Ваша Екселенција по узвишености истиче у Дубровачкој Републици. Да Вам је Његова Светост садашњи папа (који Вас је у свакој прилици препознао као сталног заговорника хришћанске вере) указао част да Вас учини Палатинским витезом; и зато што сте се недавно спојили на чувеном венчању са Њ.Е. госпођом Вирџинијом Тревизани, славним потомком те древне, племићке венецијанске породице Тревизани, која се може похвалити својим дуждима, патријарсима и прокураторима пресветле Венеције, увек непобедиве, Доминантне Републике.
Али чему подсећати на толике племените врлине, којима се Ви одликујете, кад је довољно само погледати ко сте, посматрати Ваше деловање као дворског саветника једног од највећих монарха света, какав је управо победничко Царско Височанство, чије царство, моћно због доминације над огромним краљевствима, којег се плаше због војне снаге, а која се огледа у његовим вазалима, оставља живописну слику своје величине у свим деловима света.
Довољно је то рећи о Вама, колико год то писац икада може, да покаже ко сте, заједно са храбром подршком коју ова драма ужива;
Са понизним наклоном остајем најоданији и најпонизнији слуга Ваше Екселенције.
