Trenutno, od 8,1 milijarde stanovnika na zemlji više od 70 odsto koristi mobilni telefon. Zavisnost od pametnih telefona nije prepoznata u međunarodnoj klasifikaciji bolesti i takođe u dijagnostičkim kriterijumima, napominje gošća Beogradske hronike, Doris Elena Herera specijalista psihijatrije. Prim. dr Ivica Mladenović ističe da roditelji dovode decu, mladi ljudi dolaze zbog problema zavisnosti od mobilnih telefona, a psihijatri nemaju konkretnu dijagnozu i prinuđeni su da se dovijaju.
Trenutno, od 8,1 milijarde stanovnika, koliko ih ima na planeti Zemlji, urbane sredine zauzimaju 58,2 odsto. Od toga je ukupno 5,81 milijarda korisnika mobilnih telefona, što je više od 70 procenata. Korisnici interneta čine 5,64 milijarde ljudi, što je skoro 70 procenata ukupne populacije, a korisnici društvenih mreža njih je 5,31 milijarda, što je skoro 65 procenata.
Najviše ljudi na internet ide u potrazi za informacijama. Zatim slede druženja, gledanja raznih video-zapisa, praćenje vesti, traganje za sajtovima na kojima može da se vidi kako se nešto radi.
Visoko se kotiraju i pronalaženje mesta za odlazak na odmor, obrazovanje, igranje igrice i upoznavanje novih ljudi.
Sajt koji se najviše koristi je Gugl koji beleži 81,4 milijardi mesečnih poseta. Sledi Jutjub sa 28,9 milijardi, Fejsbuk 11,8 milijardi, Instagram, Iks (nekada Tviter), Votsap (WhatsApp), Vikipedija, ChatGPT, a Tik-tok je na 14. mestu.
Ukupno vreme provedeno na internetu je šest sati i 38 minuta dnevno, od čega na društvenim mrežama: dva sata i 21 minut.
Podaci jednog istraživanja sprovedenog u Sjedinjenim Državama pokazuju da prosečan Amerikanac proverava svoj 205 puta dnevno – svakih pet minuta dok je budan. U prvih 10 minuta posle buđenja, 80,6% korisnika proverava telefon.
Skoro 70% ispitanih koristi telefon dok je u toaletu. Više od polovine je slalo poruku nekome ko je u istoj prostoriji sa njim. Više od polovine spava sa svojim mobilnim telefonom. Trećina telefon koristi i dok vozi.
Gošća Beogradske hronike, Doris Elena Herera specijalista psihijatrije, smatra da u svetlu današnjeg načina života i ekspanzije tehnologije, mobilni telefoni su postali nužnost.
„Međutim, iz ugla psihijatrije, potrebno je mnogo više od ekscesivnog vremenskog korišćenja mobilnih telefona da bismo nešto mogli da imenujemo kao zavisnost“, napominje Herera.
Zavisnost od pametnih telefona nije prepoznata u međunarodnoj klasifikaciji bolesti i takođe u dijagnostičkim kriterijumima Američke asocijacije psihijatara. Postoje prepoznati kriterijumi za substancijalne zavisnosti, za zavisnost od kockanja kao bihevioralna zavisnost, ali ne postoje jasno definisani kriterijumi za zavisnost od mobilnih telefona. i interneta
Trenutno, od 8,1 milijarde stanovnika, koliko ih ima na planeti Zemlji, urbane sredine zauzimaju 58,2 odsto. Od toga je ukupno 5,81 milijarda korisnika mobilnih telefona, što je više od 70 procenata. Korisnici interneta čine 5,64 milijarde ljudi, što je skoro 70 procenata ukupne populacije, a korisnici društvenih mreža njih je 5,31 milijarda, što je skoro 65 procenata.
Najviše ljudi na internet ide u potrazi za informacijama. Zatim slede druženja, gledanja raznih video-zapisa, praćenje vesti, traganje za sajtovima na kojima može da se vidi kako se nešto radi.
Visoko se kotiraju i pronalaženje mesta za odlazak na odmor, obrazovanje, igranje igrice i upoznavanje novih ljudi.
Sajt koji se najviše koristi je Gugl koji beleži 81,4 milijardi mesečnih poseta. Sledi Jutjub sa 28,9 milijardi, Fejsbuk 11,8 milijardi, Instagram, Iks (nekada Tviter), Votsap (WhatsApp), Vikipedija, ChatGPT, a Tik-tok je na 14. mestu.
Ukupno vreme provedeno na internetu je šest sati i 38 minuta dnevno, od čega na društvenim mrežama: dva sata i 21 minut.
Podaci jednog istraživanja sprovedenog u Sjedinjenim Državama pokazuju da prosečan Amerikanac proverava svoj 205 puta dnevno – svakih pet minuta dok je budan. U prvih 10 minuta posle buđenja, 80,6% korisnika proverava telefon.
Skoro 70% ispitanih koristi telefon dok je u toaletu. Više od polovine je slalo poruku nekome ko je u istoj prostoriji sa njim. Više od polovine spava sa svojim mobilnim telefonom. Trećina telefon koristi i dok vozi.
Gošća Beogradske hronike, Doris Elena Herera specijalista psihijatrije, smatra da u svetlu današnjeg načina života i ekspanzije tehnologije, mobilni telefoni su postali nužnost.
„Međutim, iz ugla psihijatrije, potrebno je mnogo više od ekscesivnog vremenskog korišćenja mobilnih telefona da bismo nešto mogli da imenujemo kao zavisnost“, napominje Herera.
Zavisnost od pametnih telefona nije prepoznata u međunarodnoj klasifikaciji bolesti i takođe u dijagnostičkim kriterijumima Američke asocijacije psihijatara. Postoje prepoznati kriterijumi za substancijalne zavisnosti, za zavisnost od kockanja kao bihevioralna zavisnost, ali ne postoje jasno definisani kriterijumi za zavisnost od mobilnih telefona.
Razgovor Ane Manojlović sa dr Doris Elenom Herera i dr Ivicom Mladenovićem
Prim. dr Ivica Mladenović, Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti na Institutu za mentalno zdravlje, ističe da je frapantna činjenica da ne postoje kriterijumi za zavisnost od mobilnih telefona u međunarodnoj klasifikaciji bolesti, s obzirom na postojanje velikog broja zavisnika.
„Recimo u Kini zavisnost od mobilnih telefona ide čak do 25% srednjoškolaca i studentske omladine, u Koreji je nekih 20%. Međutim, interesantno je da u Evropi i u Americi poslednjih desetak godina postoji tendencija da se uopšte ne rade istraživanja. Nekako mi se čini da ulazimo u problem normalizacije. I onda imate jednu diskrepancu“, ističe dr Mladenović.
Roditelji dovode decu, mladi ljudi dolaze zbog problema, a psihijatri nemaju konkretnu dijagnozu i onda su prinuđeni da se dovijaju sa dijagnozama za stvari koje su očigledno prisutne, dodaje gost Beogradske hronike.
„Imamo poremećaj pažnje, imamo depresiju, anksiozno-depresivni poremećaj, ali moramo da stavljamo neke druge dijagnoze kao ulazne dijagnoze da bismo mogli da tretiramo samo zavisnost.“
Ako bi se preterano korišćenje mobilnog telefona imenovalo zavisnošću, ono bi uključivalo i kriterijume kao što su pad akademskih postignuća, ili pad u bilo kojoj od drugih oblasti života, okupiranost korišćenjem i zapostavljanje svih drugih obaveza, objašnjava dr Herera.
„Opsesivno proveravanje telefona u cilju da vidimo novo obaveštenje, znači žudnja za korišćenjem telefona u trenutku kada on nije dostupan ili ne sme da nam bude dostupan. U pomenutom američkom istraživanju 20% ljudi oseća anksioznost ukoliko im je baterija samo na izmaku, a kamo li ako im telefon nije blizu“, napominje gošća Beogradske hronike.
Doktor Mladenović podseća da je još pre deset godina na jednom stručnom skupu predsatvio rad Ako nemate profil na Fejsbuku, ne postojite. Danas je to daleko izraženije jer ako nemamo profil na društvenim mrežama mi ne postojimo ne samo za socium, već ne postojimo ni za sebe, smatra psihijatar.
„Mi imamo sad generaciju mladih, komutno mogu da kažem do neke 25. pa i 30. godine, koji virtualni svet i mobilne telefone već doživljavaju kao deo ličnosti. Tako da je jako diskutabilna priča šta mi možemo da učinimo u tom kontekstu. Znate, droge oduzmemo i oni se srede. Telefon, virtualni svet mi ne možemo da oduzmemo. Mi moramo da svedemo na neku razumnu meru, a već imamo ljude koji nemaju unutrašnji svet. Unutrašnji svet je – ‘ja postojim zato što imam životnu filozofiju’. U današnjem društvu mi postojimo zato što smo bombardovani informacijama, zato što imamo potrebu da stalno dobijamo neki stimulus spolja da bismo rekli i mi postojimo“, dodaje doktor.
S druge strane, može se reći i da nije sve tako crno. Poslednji podaci pokazuju da su PISA testove najbolje rešili učenici Estonije koji su usmeravani kako na pravi način da koriste mobilne telefone.
U mnogim zemljama, poput Južne Koreje, Španije, Sjedinjenih Američkih Država…, veliki akcenat se stavlja na neku vrstu kampova za „digitalni detoks“.
„Koncipirani su na principu potpunog izmeštanja od mobilnih telefona, gde se oni, kako kroz psihoterapijski pristup, na primer, kognitivno-behavioralnu terapiju, grupe podrške, uče kako da ograniče svoju upotrebu pametnih telefona, i kako da osnaže svoje sposobnosti koje će ih odvući od daljeg ekscesivnog korišćenja. To bi bio neki plan tretmana, kako u Estoniji, tako i u drugim zemljama koje su zapravo formalizovale neku vrstu lečenja.“, navodi dr Herera.
„Moguće je naći ravnotežu, ali je nemoguće bez učešća sistema. Treba reći, Šveđani od prvog do četvrtog razreda osnovne škole izbacuju kompjutere i mobilne telefone. Sto milijardi evra Švedska je dala za olovke i sveske. Vraćaju decu nekim manuelnim sposobnostima, poboljšanju koncentracije i mislim da je to najbolji mogući put“, ističe prim. dr Ivica Mladenović na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.
