Poraz Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj u delu evropske javnosti dočekan je kao simbolički kraj jedne političke ere i potvrda da suverenistički talas gubi snagu. Ipak, takvo tumačenje pokazuje više političku želju nego realno sagledavanje složenih procesa koji već godinama oblikuju političku scenu unutar Evropske unije.
Jer, ako se pažljivije analiziraju postizborne poruke pobednika Petera Mađara, postaje jasno da nije poražena ideja, već pre način njenog sprovođenja.
Kaže ovo diplomata Zoran Milivojević, komentarišući kako će promena vlasti u Mađarskoj eventualno uticati na dosadašnju unutrašnju i spoljnu politiku ove zemlje, ali i ostatak suverenističkih pokreta unutar Evrope. Prema rečima ovog diplomate, Orban je bez sumnje bio najprepoznatljivije lice evropskog suverenizma.
Njegova politika bila je zasnovana na insistiranju na nacionalnom suverenitetu, otporu daljoj centralizaciji moći u Briselu, kao i na restriktivnijem pristupu migrantskoj politici. Navodi i da lider do sada opozicione partije Tisa, Peter Mađar, dolazi iz konzervativnog političkog okvira i ne predstavlja klasičnu liberalnu alternativu kakvu su mnogi očekivali, posebno u Briselu. Kako kaže, njegov politički profil ukazuje na to da deo birača u Mađarskoj nije odbacio koncept suvereniteta, već je tražio drugačiji način njegovog sprovođenja.
– Ako pogledamo sastav mađarskog parlamenta, njega čine stranke koje su konzervativno desničarske. Ni u novom sastavu se neće ništa promeniti. A što se tiče, uslovno rečeno, „odlaska“ Orbana, on je nesumnjivo bio zaštitno lice i predvodnik suverenista unutar Evropske unije. Svojevrsni nosilac takve politike na evropskim prostorima. Ta ideja ostaje i nakon njega. Ovi izbori su bili svojevrsni obračun nekadašnjih političkih supružnika i ne verujem da će Mađar mnogo menjati stvari, pogotovo ne one koje se tiču nacionalnih interesa zemlje, a koje su u dobrom delu u suprotnosti sa idejama koje projektuje Brisel. Mislim da će izvršiti samo određene korekcije u spoljnoj politici, koje bi ga približile Briselu i na kraju rezultovale deblokadom novčanih sredstava iz evropskih fondova – kaže Milivojević za Glas Srpske.
Ključna pitanja
Ukazuje i da je važno naglasiti da su razlozi koji su doveli do jačanja suverenističkih pokreta unutar Evropske unije i dalje prisutni. Migracije, ekonomske nejednakosti, energetska nesigurnost i osećaj političke udaljenosti između građana i evropskih institucija i dalje su ključna i otvorena pitanja. Upravo na tim temama suverenističke opcije su do sada gradile svoju podršku, ali i politički rejting, što znači da njihov politički potencijal nije iscrpljen.
– U uslovima globalnih kriza i sve većih geopolitičkih previranja, pitanja suvereniteta i kontrole nad nacionalnim resursima mogu dobiti još veći značaj. Mislim da taj točak suverenizma i antiglobalizma koji je pokrenut niko ne može zaustaviti, odnosno da ideja jačeg nacionalnog suvereniteta neće tek tako nestati iz političke arene u kojoj se sukobljavaju konzervativci i liberali – kaže Milivojević.
Dodaje i da se Mađari na ovim izborima nisu odrekli suverenističkog koncepta, već su glasali za drugačiju vrstu njegove političke artikulacije u okviru konzervativnog spektra. Prema mišljenju ovog diplomate, ono što se dešava u Mađarskoj nije kraj, već reorganizacija suverenističkog političkog prostora u Evropi.
Milivojević ističe da je stoga pogrešno posmatrati događaje u Mađarskoj kao konačnu pobedu jedne i poraz druge političke ideje, već je mnogo realnije govoriti o transformaciji političkog prostora. Suverenizam se u tom procesu, kako kaže, ne gasi, već menja formu, prilagođava se novim okolnostima i traži nove načine političkog izražavanja.
Suverenisti su odlaskom Viktora Orbana izgubili jednu snažnu ličnost i jako uporište. Ali njegov izborni poraz u Mađarskoj neće zaustaviti započete procese. Pogledajmo samo šta se dešava u Nemačkoj sa AfD ili u Francuskoj sa partijom koju predvodi Marin le Pen. Ove partije svakog dana postaju sve jače, uprkos svim pritiscima – poručio je Milivojević.
Ukazuje i da je iz prvih postizbornih poruka Mađara vidljivo da on neće mnogo odstupati od nekih ranijih Orbanovih stavova iako ih je ranije žestoko kritikovao.
Mađar je poručio da će buduća vlada učiniti sve kako bi diverzifikovala kupovinu energenata, ali i da se neće u potpunosti odvojiti od Rusije. Kako je pojasnio lider pobedničke stranke, niko ne može promeniti geografiju, te da će Mađarska uvek nabavljati naftu što jeftinije i bezbednije. Izrazio je i nadu da rat u Ukrajini neće trajati godinama i da će Evropska unija nakon njegovog okončanja ukinuti sankcije Rusiji, ocenivši da nije u interesu Evrope da nabavlja sirovine po višim cenama jer bi to štetilo njenoj konkurentnosti. Istakao je i da niko neće braniti ljudska prava bolje od njega, ali i da ne treba „sebi pucati u nogu“.
Poručio je i da buduća vlada neće učestvovati u kreditu Evropske unije u vrednosti od 90 milijardi evra za pomoć Ukrajini, koji je aktuelna vlada Viktora Orbana blokirala. Kako je rekao, pregovaraće sa evropskim liderima da Mađarska bude izostavljena iz tog aranžmana. Mađar je stava da Ukrajina ne treba da uđe u Evropsku uniju po ubrzanoj proceduri.
Suptilnost
Analitičari smatraju da će lider pobedničke partije Tisa pokušati da povrati suverenitet koji je Brisel preuzeo od Mađarske, ali na znatno suptilniji način od Viktora Orbana, čemu ide naruku i najavljeno odblokiranje oko 18 milijardi evra evropskih sredstava.
Reakcije evropskih suverenista na poraz Viktora Orbana uglavnom su bile uzdržane, ali i obojene jasnom političkom rezervom. Marin le Pen poručila je da je reč o demokratskoj odluci građana Mađarske, ali je istovremeno naglasila da je Orban godinama bio jedan od ključnih branilaca nacionalnog suvereniteta unutar Evropske unije. Sličan ton mogao se čuti i kod drugih političara iz ovog bloka.
Predsednik Slovačke Robert Fico i češki premijer Andrej Babiš priznali su izborni rezultat, ali su ukazali na značaj dosadašnje uloge Mađarske u regionalnoj i evropskoj politici. Fico je pri tome pozvao na obnovu regionalne saradnje u okviru Višegradske grupe, što je, prema ocenama pojedinih analitičara, jasan signal da ne želi potpuni raskid sa Orbanovim političkim nasleđem.
Zajednička poruka ove trojke jeste da se ne radi o kraju jedne političke ideje, već o promeni odnosa snaga i ulasku suverenističkog bloka u novu fazu, u kojoj će se tek videti da li će nova vlast u Budimpešti zadržati bar deo dosadašnjeg kursa ili će se približiti politici Brisela.
U delu američkih konzervativnih i MAGA orijentisanih medija, bliskih aktuelnoj administraciji Donalda Trampa, Orbanov poraz tumači se kao posledica višestrukih pritisaka liberalnih elita, uz poruke da je Mađarska bila „laboratorija otpora Briselu“. Smatraju i da Orbanov odlazak može dovesti do simboličnog slabljenja MAGA pokreta u Evropi, ali da to sigurno nije njegov kraj. Ovi američki mediji generalno smatraju da dolazak Petera Mađara ne znači potpuni kraj konzervativne politike, već pomeranje Mađarske ka mekšoj spoljnoj politici.
Očekivanja i strepnje
Profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Vlade Simović se nada da će nova vlast u Mađarskoj nastaviti saradnju sa Republikom Srpskom koju je uspostavila vlada premijera Viktora Orbana. Dodaje i da, ipak, ne treba očekivati da će biti dostignut nivo saradnje, odnosno političkih i ekonomskih veza između Srpske i Mađarske kakav je postojao u vreme Orbanove vlasti. Njegovo mišljenje deli i diplomata Zoran Milivojević, koji smatra da Republika Srpska, ali i Srbija, ne mogu očekivati toliku podršku novih mađarskih vlasti i Petera Mađara kao u doba vladavine Viktora Orbana.
Verujem da će nova vlast voditi politiku blisku onoj u Briselu, odnosno slediće stavove tog otuđenog centra moći kada je reč o srpskom faktoru na Balkanu. Peter Mađar neće braniti srpske interese na način na koji je to do sada radio Orban – mišljenja je Milivojević.
