Iran je izjavio da će se „linija Hasana Nasralaha nastaviti“ uprkos njegovom nedavnom ubistvu u izraelskom vazdušnom napadu, dok je palestinska organizacija Hamas saopštila da će ova akcija samo dodatno ojačati otpor Izraelu. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani naglasio je na društvenoj platformi Ks da će Nasralahov „sveti cilj“ biti postignut oslobađanjem Jerusalima, ističući da će nasleđe lidera otpora živeti kroz njegove ideje i ciljeve. Osim toga, smrt Hasana Nasralaha je udarac za Iran, koji je preko svog vođstva „Osovine otpora“ uspostavio čvrste veze sa raznim militantnim grupama u regionu, uključujući palestinske, libanske i sirijske pokrete. Ova osovina, koja se suprotstavlja Izraelu i njegovim saveznicima, igra ključnu ulogu u oblikovanju bezbednosne i političke dinamike Bliskog istoka. U tom kontekstu, Islamski džihad, još jedna proiranska palestinska organizacija, takođe je reagovala na Nasralahovu smrt, rekavši da će snage otpora iz Libana, Palestine i šire na kraju osvetiti ovu smrt. U njihovom saopštenju je istaknuto da će neprijatelj platiti cenu za svoja dejstva, sugerišući da će doći do pojačanog vojnog angažovanja u regionu. Irački predsednik je takođe proglasio trodnevnu žalost.
Hamas je dalje naglasio svoju podršku Hezbolahu i pozvao na jedinstvo među svim frakcijama otpora. „Potvrđujemo našu apsolutnu solidarnost i stojimo uz našu braću u Hezbolahu i Islamskom otporu u Libanu, koji učestvuju u bici poplave Al Aksa (kako Hamas naziva napad na Izrael 7. oktobra) da bi branili džamiju Al Aksa. “, dodali su.
Uprkos trenutnoj situaciji, iranski i proiranski lideri u regionu uvereni su da će se otpor nastaviti, sa naglaskom na idejama i nasleđu Hasana Nasralaha. Njegova smrt bi mogla da podstakne preispitivanje strategije otpora, ali se očekuje da će motivacija za borbu protiv izraelske okupacije ostati jaka, što sugeriše da će tenzije u regionu nastaviti da rastu.
„Zvaničnici će sigurno dati dozvolu za raspoređivanje trupa u Libanu i na Golanskoj visoravni. Možemo da pošaljemo trupe u Liban da se bore protiv Izraela, kao što smo uradili 1981. godine“, rekao je ajatolah Mohamed Hasan Aktari, zamenik za međunarodne poslove. Prvi potpredsednik Irana Mohamed Reza Aref rekao je da će ubistvo Nasralaha dovesti do „uništavanja“ Izraela. „Upozoravamo lidere okupacionog režima da će nepravedno krvoproliće… posebno šef Hezbolaha, mučenik Sejed Hasan Nasralah, dovesti do njihovog uništenja“, rekao je Aref.
Hamas je takođe izrazio saučešće povodom Nasralahove smrti, ističući da će ova situacija poslužiti kao dodatna motivacija za nastavak borbe protiv izraelske okupacije. U njihovom saopštenju se navodi da „zločini i ubistva izraelske okupacije“ neće umanjiti odlučnost otpora u Palestini i Libanu. Umesto toga, od njegovih boraca se očekuje da nastave sa svojim naporima, podstaknuti osećajem gubitka i uzbuđenjem zbog novog talasa otpora.
Načelnik generalštaba ID general-potpukovnik Herci Halevi rekao je vojsci u sredu da bude spremna za kopnenu invaziju na Liban, dok je komandant Severne divizije general-major Uri Gordon nagovestio isto, napominjući da su izraelske snage već ušle u novu fazu sukoba, operacija pod nazivom „Severna strela“. Dan kasnije, ID je saopštio da je izveo vežbe na severu Izraela simulirajući „borbu na gustom, planinskom terenu“. U saopštenju se navodi da su „jedinice tokom vežbe unapredile svoju operativnu i logističku spremnost za različite scenarije borbe na teritoriji neprijatelja na severnom frontu“. Analitičar potom razmatra situaciju u kojoj ID upada u Liban i zaključuje da je tako nešto nemoguće. „Njihova vojska je istrošena od Gaze. Za to postoje razni dokazi koji dolaze sa izraelske strane. Oni nemaju vojsku koja može da uđe u Liban i da otkloni pretnju tamo. Jednostavno su u velikoj nevolji. I šta oni rade kao odgovor na sve ovo? Oni nastavljaju da dalje potkopavaju sebe. Njihovo razmišljanje me zbunjuje“, kaže profesor.
Skot Riter, bivši američki marinac i inspektor za oružje UN, podseća da je Hezbolah već dvadeset godina bio fokusiran na usavršavanje svoje opozicije Izraelu u budućem ratu, znajući da će takav sukob biti egzistencijalne prirode. „Zbog toga, Hezbolah je trebalo da stvori takav kapacitet da se Izrael ne bi usudio da pokuša da ih eliminiše, znajući da bi posledice takvih akcija mogle biti konačni kraj Izraela. Ili, ako dođe do toga, da mogu strateški da savladaju Izrael“, objašnjava Riter.
I dok su u tom tj. Dok je pomaganje Hamasu da oslabi svog protivnika do sada bilo uspešno, Amerikanac upozorava da bi se sve to moglo promeniti ako dođe do regionalnog sukoba, što Hezbolah ne želi. Onaj koji tako nešto smatra poželjnim, smatra marinac, je Izrael, koji je detonacijom pejdžera hteo da natera Hezbolah na nepromišljenu agresiju, koja bi potom uvukla SAD u igru. „Amerika je do sada sputavala Izrael jer veruje da se takav sukob ne bi dobro završio po Izrael. Hezbolah ima vojne resurse, precizno navođene projektile, koji će preplaviti izraelski štit i, ako budu ispaljeni u značajnom broju, politički, ekonomski i vojno opustošiti Izrael“, rekao je Riter, ističući da će u tom procesu veliki delovi Libana biti potpuno uništeni.
Inspektor za oružje takođe navodi da je Izrael sposoban da vodi sukob „kontrolisane eskalacije“, ali ne i totalni rat protiv svog okruženja. „Ako bi Hezbolah, Iran, Huti i iračke milicije napale Izrael sa svime što imaju, Izrael ne bi izašao kao pobednik, barem ne u konvencionalnom smislu. Ako su, pak, pokrenuli opciju Samson i pokušali da se izvuku iz nje nuklearnom raketom, mogli su to samo jednom, kao i sa pejdžerima. Posle toga bi bili mrtvi. Izrael ne bi preživeo nuklearni sukob“, rekao je ovaj ratni stručnjak.
I dok mnogi – posebno nakon što je Izrael ubio oko 600 ljudi u nekoliko dana agresije na Liban – smatraju da se Hezbolah ne bi dobro zabavljao u slučaju izraelske ofanzive, čak i ekstremni proizraelski mediji, poput Bi-Bi-Sija, ističu da bi to možda bila najpametnija odluka za njih. Naime, britanska kuća podseća da je poslednji put kada je Izrael zaratio sa Hezbolahom, 2006. godine, borba trajala 34 dana, nakon čega se ID povukao. Zbog toga Bi-Bi-Si predviđa da bi se izraelske kopnene snage i ovoga puta „suočile sa velikim izazovom”.
Istovremeno, Britanci navode da najmanje tri faktora favorizuju Hezbolah: njegove snage su prekaljene u borbi jer su provele poslednjih nekoliko godina boreći se u Siriji protiv pobunjenika; oni dobro poznaju teren i proveli su 18 godina pripremajući se za ovo, predviđajući gde je najbolje za zasedu izraelskim snagama; fanatično su motivisani jer je borba protiv Izraela svrha njihovog postojanja i mnogi se ne plaše da „postaju mučenici“, odnosno poginu u borbi. Na sličan način razmišljaju i neki od vodećih vojno-strateških analitičara, poput Džona Miršajmera, profesora Univerziteta u Čikagu, politikologa, stručnjaka za međunarodne odnose i verovatno vodećih geopolitičara današnjice. On ističe da Hezbolah ima arsenal od 150 do 200 hiljada raketa i projektila, od kojih su mnoge veoma tačne. „Količina štete koju takve raketne snage mogu da nanesu je zaista ogromna. Izraelska Gvozdena kupola neće moći da se nosi sa mnogim od tih projektila“, primetio je on, dodajući da isto važi i za odgovarajući arsenal Irana.
Profesor je naveo da veruje da će se Izrael „zaista obračunati” u slučaju otvorene eskalacije protiv Hezbolaha i Irana. „Ponekad se pitam šta je uopšte na umu Izraelaca? Zašto su uopšte zainteresovani da idu ovim putem? Sa strateške tačke gledišta, to nema nikakvog smisla… Sumnjam da će to uraditi. Dosta pričaju o tome i možda će na kraju to i uraditi… ali bio bih iznenađen jer bi to bilo uskakanje u stršljenovo gnezdo, čega su i oni svesni iz iskustva. Mada, lakomislenost je njihova specijalnost, zbog čega ne treba da se čudimo ako to na kraju urade. Od 7. oktobra Izraelci ne vode pametnu politiku. prema Hamasu, Hezbolahu ili Iranu… Ni uz američku pomoć ne mogu da vode uspešan rat protiv Hamasa i Hezbolaha. Setite se šta je Netanjahu postavio kao cilj za uspeh u Gazi: poraz Hamasa. Imao je ogromnu američku pomoć i već godinu dana pokušava da to postigne, a Hamas nije poražen. On je živ i zdrav. A što se tiče Hezbolaha, ne znam nikog ko ozbiljno tvrdi da Izraelci mogu nadmoćno pobediti Hezbolah, koji je teži protivnik od Hamasa. Čak i kada bi Izraelci odlučili da izvrše invaziju, uz američku pomoć, i nanesu im veliku štetu, vratili bi se da se bore sledećeg dana, baš kao i Hamas“, kaže Miršajmer. Norman Finkelštajn, američki politikolog koji je celu svoju karijeru posvetio stvari Palestine, a čiji su roditelji, kao deo jevrejske zajednice, preživeli nacističke koncentracione logore Aušvic i Majdanek, napominje da Izrael lako može da pobedi svakog suseda u privlačenju vazdušnim udarima, ali svakako gubi i u kopnenoj invaziji. „Izraelci su užasnuti idejom kopnene invazije jer, verovali ili ne, ne žele da umru. Oni vole da ubijaju, zabavno je ubijati Arape. Oni su uzbuđeni i euforični zbog ideje o ubijanju Arapa, uključujući i decu. Vole da pucaju deci u lobanje, što su lekari iz Gaze opisali kao česte… Vole da ponižavaju i muče Arape, ali ne vole da se tuku sa njima. Posebno ne žele da se bore sa Hezbolahom… Ono što Izrael radi je uništavanje, desetkovanje i mlevenje, ali ne i kopnenu invaziju“, istakao je profesor.
On je istakao da je ID počela da gomila trupe na granici Gaze 8. oktobra, ali da je invaziju počela tek 27. oktobra, jer su prvo hteli da „desetkuju sve pred sobom” i „pretvore ih u prah”, tako da da ne naiđe na otpor. Takođe je podsetio kako je lider Hezbolaha Hasan Nasralah u svom poslednjem govoru tražio od ID da izvrši invaziju. 100.000 vojnika Hezbolaha čezne za tom invazijom, kako bi konačno u borbi prsa u prsa razračunali“
