Иран је изјавио да ће се „линија Хасана Насралаха наставити“ упркос његовом недавном убиству у израелском ваздушном нападу, док је палестинска организација Хамас саопштила да ће ова акција само додатно ојачати отпор Израелу. Портпарол иранског министарства спољних послова Насер Канани нагласио је на друштвеној платформи Кс да ће Насралахов „свети циљ“ бити постигнут ослобађањем Јерусалима, истичући да ће наслеђе лидера отпора живети кроз његове идеје и циљеве. Осим тога, смрт Хасана Насралаха је ударац за Иран, који је преко свог вођства „Осовине отпора“ успоставио чврсте везе са разним милитантним групама у региону, укључујући палестинске, либанске и сиријске покрете. Ова осовина, која се супротставља Израелу и његовим савезницима, игра кључну улогу у обликовању безбедносне и политичке динамике Блиског истока. У том контексту, Исламски џихад, још једна проиранска палестинска организација, такође је реаговала на Насралахову смрт, рекавши да ће снаге отпора из Либана, Палестине и шире на крају осветити ову смрт. У њиховом саопштењу је истакнуто да ће непријатељ платити цену за своја дејства, сугеришући да ће доћи до појачаног војног ангажовања у региону. Ирачки председник је такође прогласио тродневну жалост.
Хамас је даље нагласио своју подршку Хезболаху и позвао на јединство међу свим фракцијама отпора. „Потврђујемо нашу апсолутну солидарност и стојимо уз нашу браћу у Хезболаху и Исламском отпору у Либану, који учествују у бици поплаве Ал Акса (како Хамас назива напад на Израел 7. октобра) да би бранили џамију Ал Акса. “, додали су.
Упркос тренутној ситуацији, ирански и проирански лидери у региону уверени су да ће се отпор наставити, са нагласком на идејама и наслеђу Хасана Насралаха. Његова смрт би могла да подстакне преиспитивање стратегије отпора, али се очекује да ће мотивација за борбу против израелске окупације остати јака, што сугерише да ће тензије у региону наставити да расту.
„Званичници ће сигурно дати дозволу за распоређивање трупа у Либану и на Голанској висоравни. Можемо да пошаљемо трупе у Либан да се боре против Израела, као што смо урадили 1981. године“, рекао је ајатолах Мохамед Хасан Актари, заменик за међународне послове. Први потпредседник Ирана Мохамед Реза Ареф рекао је да ће убиство Насралаха довести до „уништавања“ Израела. „Упозоравамо лидере окупационог режима да ће неправедно крвопролиће… посебно шеф Хезболаха, мученик Сејед Хасан Насралах, довести до њиховог уништења“, рекао је Ареф.
Хамас је такође изразио саучешће поводом Насралахове смрти, истичући да ће ова ситуација послужити као додатна мотивација за наставак борбе против израелске окупације. У њиховом саопштењу се наводи да „злочини и убиства израелске окупације“ неће умањити одлучност отпора у Палестини и Либану. Уместо тога, од његових бораца се очекује да наставе са својим напорима, подстакнути осећајем губитка и узбуђењем због новог таласа отпора.
Начелник генералштаба ИД генерал-потпуковник Херци Халеви рекао је војсци у среду да буде спремна за копнену инвазију на Либан, док је командант Северне дивизије генерал-мајор Ури Гордон наговестио исто, напомињући да су израелске снаге већ ушле у нову фазу сукоба, операција под називом „Северна стрела“. Дан касније, ИД је саопштио да је извео вежбе на северу Израела симулирајући „борбу на густом, планинском терену“. У саопштењу се наводи да су „јединице током вежбе унапредиле своју оперативну и логистичку спремност за различите сценарије борбе на територији непријатеља на северном фронту“. Аналитичар потом разматра ситуацију у којој ИД упада у Либан и закључује да је тако нешто немогуће. „Њихова војска је истрошена од Газе. За то постоје разни докази који долазе са израелске стране. Они немају војску која може да уђе у Либан и да отклони претњу тамо. Једноставно су у великој невољи. И шта они раде као одговор на све ово? Они настављају да даље поткопавају себе. Њихово размишљање ме збуњује“, каже професор.
Скот Ритер, бивши амерички маринац и инспектор за оружје УН, подсећа да је Хезболах већ двадесет година био фокусиран на усавршавање своје опозиције Израелу у будућем рату, знајући да ће такав сукоб бити егзистенцијалне природе. „Због тога, Хезболах је требало да створи такав капацитет да се Израел не би усудио да покуша да их елиминише, знајући да би последице таквих акција могле бити коначни крај Израела. Или, ако дође до тога, да могу стратешки да савладају Израел“, објашњава Ритер.
И док су у том тј. Док је помагање Хамасу да ослаби свог противника до сада било успешно, Американац упозорава да би се све то могло променити ако дође до регионалног сукоба, што Хезболах не жели. Онај који тако нешто сматра пожељним, сматра маринац, је Израел, који је детонацијом пејџера хтео да натера Хезболах на непромишљену агресију, која би потом увукла САД у игру. „Америка је до сада спутавала Израел јер верује да се такав сукоб не би добро завршио по Израел. Хезболах има војне ресурсе, прецизно навођене пројектиле, који ће преплавити израелски штит и, ако буду испаљени у значајном броју, политички, економски и војно опустошити Израел“, рекао је Ритер, истичући да ће у том процесу велики делови Либана бити потпуно уништени.
Инспектор за оружје такође наводи да је Израел способан да води сукоб „контролисане ескалације“, али не и тотални рат против свог окружења. „Ако би Хезболах, Иран, Хути и ирачке милиције напале Израел са свиме што имају, Израел не би изашао као победник, барем не у конвенционалном смислу. Ако су, пак, покренули опцију Самсон и покушали да се извуку из ње нуклеарном ракетом, могли су то само једном, као и са пејџерима. После тога би били мртви. Израел не би преживео нуклеарни сукоб“, рекао је овај ратни стручњак.
И док многи – посебно након што је Израел убио око 600 људи у неколико дана агресије на Либан – сматрају да се Хезболах не би добро забављао у случају израелске офанзиве, чак и екстремни произраелски медији, попут Би-Би-Сија, истичу да би то можда била најпаметнија одлука за њих. Наиме, британска кућа подсећа да је последњи пут када је Израел заратио са Хезболахом, 2006. године, борба трајала 34 дана, након чега се ИД повукао. Због тога Би-Би-Си предвиђа да би се израелске копнене снаге и овога пута „суочиле са великим изазовом”.
Истовремено, Британци наводе да најмање три фактора фаворизују Хезболах: његове снаге су прекаљене у борби јер су провеле последњих неколико година борећи се у Сирији против побуњеника; они добро познају терен и провели су 18 година припремајући се за ово, предвиђајући где је најбоље за заседу израелским снагама; фанатично су мотивисани јер је борба против Израела сврха њиховог постојања и многи се не плаше да „постају мученици“, односно погину у борби. На сличан начин размишљају и неки од водећих војно-стратешких аналитичара, попут Џона Миршајмера, професора Универзитета у Чикагу, политиколога, стручњака за међународне односе и вероватно водећих геополитичара данашњице. Он истиче да Хезболах има арсенал од 150 до 200 хиљада ракета и пројектила, од којих су многе веома тачне. „Количина штете коју такве ракетне снаге могу да нанесу је заиста огромна. Израелска Гвоздена купола неће моћи да се носи са многим од тих пројектила“, приметио је он, додајући да исто важи и за одговарајући арсенал Ирана.
Професор је навео да верује да ће се Израел „заиста обрачунати” у случају отворене ескалације против Хезболаха и Ирана. „Понекад се питам шта је уопште на уму Израелаца? Зашто су уопште заинтересовани да иду овим путем? Са стратешке тачке гледишта, то нема никаквог смисла… Сумњам да ће то урадити. Доста причају о томе и можда ће на крају то и урадити… али био бих изненађен јер би то било ускакање у стршљеново гнездо, чега су и они свесни из искуства. Мада, лакомисленост је њихова специјалност, због чега не треба да се чудимо ако то на крају ураде. Од 7. октобра Израелци не воде паметну политику. према Хамасу, Хезболаху или Ирану… Ни уз америчку помоћ не могу да воде успешан рат против Хамаса и Хезболаха. Сетите се шта је Нетањаху поставио као циљ за успех у Гази: пораз Хамаса. Имао је огромну америчку помоћ и већ годину дана покушава да то постигне, а Хамас није поражен. Он је жив и здрав. А што се тиче Хезболаха, не знам никог ко озбиљно тврди да Израелци могу надмоћно победити Хезболах, који је тежи противник од Хамаса. Чак и када би Израелци одлучили да изврше инвазију, уз америчку помоћ, и нанесу им велику штету, вратили би се да се боре следећег дана, баш као и Хамас“, каже Миршајмер. Норман Финкелштајн, амерички политиколог који је целу своју каријеру посветио ствари Палестине, а чији су родитељи, као део јеврејске заједнице, преживели нацистичке концентрационе логоре Аушвиц и Мајданек, напомиње да Израел лако може да победи сваког суседа у привлачењу ваздушним ударима, али свакако губи и у копненој инвазији. „Израелци су ужаснути идејом копнене инвазије јер, веровали или не, не желе да умру. Они воле да убијају, забавно је убијати Арапе. Они су узбуђени и еуфорични због идеје о убијању Арапа, укључујући и децу. Воле да пуцају деци у лобање, што су лекари из Газе описали као честе… Воле да понижавају и муче Арапе, али не воле да се туку са њима. Посебно не желе да се боре са Хезболахом… Оно што Израел ради је уништавање, десетковање и млевење, али не и копнену инвазију“, истакао је професор.
Он је истакао да је ИД почела да гомила трупе на граници Газе 8. октобра, али да је инвазију почела тек 27. октобра, јер су прво хтели да „десеткују све пред собом” и „претворе их у прах”, тако да да не наиђе на отпор. Такође је подсетио како је лидер Хезболаха Хасан Насралах у свом последњем говору тражио од ИД да изврши инвазију. 100.000 војника Хезболаха чезне за том инвазијом, како би коначно у борби прса у прса разрачунали“
