Uprkos tome što brojne strane kompanije bojkotuju Rusiju, ova zemlja je našla način da rafovi u prodavnicama budu opskrbljeni popularnom zapadnom robom, iako su joj zapadne zemlje uvele brojne sankcije.
Bilo je je reč o rebrendiranju ili kreativnim rutama uvoza, poznati proizvodi i dalje pristižu u zemlju.
Ali, može li se ova složena kombinacija politike i promenljivih ekonomskih strategija održati?
Iako su se kompanije povukle, a zapadne države uvele sankcije, Rusi i dalje koriste proizvode zapadnih kompanija. Kako?
Imitatori
Dok su se neke kompanije potpuno povukle, druge su zamenile vlasnika. Mekdonalds je prodao više od 800 restorana vlasniku lokalne franšize i dobio novo ime. Ali jelovnik dobro poznat. Njihov grand burger dosta liči na rojal čizburger. Novi vlasnik je vodio Mekdonalds restorane u Sibiru.
Drugi ruski imitatori su brzo popunili vakuum koji su ostavile zapadne kompanije. Tako je „Kranči drim“ zamenio „Krispi Krim“. „Dobri kola“ popunila je rupu koju je ostavila „Koka-Kola“.
Ovaj trend nije ograničen samo na ruske firme. I međunarodni igrači su pokazali interesovanje. Kada je „Zara“ otišla došao je libanski modni brend „Mag“. Posle odlaska „Ikee“, beloruski brend „Svethaus“ ušao je na rusko tržište sa sličnim proizvodima. Turski brendovi su takođe procvetali otkako je počeo rat.
U međuvremenu ruska vlada videla je priliku da uvede stroga pravila odlaska stranim kompanijama. To znači da su morali da prodaju imovinu po nižim cenama i da isplate milijarde dolara. To je nazvano izlaznim porezom. Time je stvoreno okruženje da dosta strane imovine završi u rukama ruskih investitora.
Nacionalizacija
Neke kompanije su brzo napustile Rusiju, a druge su izgubile kontrolu nad imovinom. „Karsberg“, danski proizvođač piva, našao je kupca. Ali je Rusija uskočila da preuzme kontrolu nad njegovim udelom u lokalnoj pivari „Baltika“.
Vlasnici „Sitroena“ zaustavilis u proizvodnju automobila 2022. godine. Ali njihove ruske fabrike počele su da sastavljaju delove za nove verzije Sitroenovih modela uvozeći auto delove iz Kine. Vlasnik „Sitroena“ još uvek poseduje imovinu u Rusiji, ali kaže da je izgubio kontrolu nad poslovanjem.
Paralelni uvoz
Kada je izbio rat, „Epl“ je brzo obustavio sav zvanični izvoz. Ali, Rusi još uvek mogu da kupe novi Ajfon ili Mekbuk. Prodavci nabavljaju i prodaju prozivode kroz paralelni uvoz. To je praksa koja podrazumeva da se proizvodi uvoze iz druge zemlje bez dozvole kompanije.
Vlada je legalizovala paralelni uvoz da bi se izborila sa izolacijom koju je nametnuo Zapad. Ruski trgovci su od tad uspostavili mrežu alternativnih lanaca nabavke za prenos zapadne robe kroz bivše sovjetske zemlje i druge, poput Emirata i Kine. Sve to je održalo rad prodavnica i fabrika i učinilo da sve deluje normalno.
U saopštenju Vlada je rekla da je država posvećena poslovanju sa stranim kompanijama koje ostaju u Rusiji, insistirajući da se komercijalne veze ne politizuju. Rusija krivi Zapad što je primorao neke kompanije da odu, a svoj odgovor na sankcije opisuje kao pažljivo kalibrisan usmeravajući se na izgradnju uzajamno korisnih komercijalnih odnosa.
