Упркос томе што бројне стране компаније бојкотују Русију, ова земља је нашла начин да рафови у продавницама буду опскрбљени популарном западном робом, иако су јој западне земље увеле бројне санкције.
Било је је реч о ребрендирању или креативним рутама увоза, познати производи и даље пристижу у земљу.
Али, може ли се ова сложена комбинација политике и променљивих економских стратегија одржати?
Иако су се компаније повукле, а западне државе увеле санкције, Руси и даље користе производе западних компанија. Како?
Имитатори
Док су се неке компаније потпуно повукле, друге су замениле власника. Мекдоналдс је продао више од 800 ресторана власнику локалне франшизе и добио ново име. Али јеловник добро познат. Њихов гранд бургер доста личи на ројал чизбургер. Нови власник је водио Мекдоналдс ресторане у Сибиру.
Други руски имитатори су брзо попунили вакуум који су оставиле западне компаније. Тако је „Кранчи дрим“ заменио „Криспи Крим“. „Добри кола“ попунила је рупу коју је оставила „Кока-Кола“.
Овај тренд није ограничен само на руске фирме. И међународни играчи су показали интересовање. Када је „Зара“ отишла дошао је либански модни бренд „Маг“. После одласка „Икее“, белоруски бренд „Светхаус“ ушао је на руско тржиште са сличним производима. Турски брендови су такође процветали откако је почео рат.
У међувремену руска влада видела је прилику да уведе строга правила одласка страним компанијама. То значи да су морали да продају имовину по нижим ценама и да исплате милијарде долара. То је названо излазним порезом. Тиме је створено окружење да доста стране имовине заврши у рукама руских инвеститора.
Национализација
Неке компаније су брзо напустиле Русију, а друге су изгубиле контролу над имовином. „Карсберг“, дански произвођач пива, нашао је купца. Али је Русија ускочила да преузме контролу над његовим уделом у локалној пивари „Балтика“.
Власници „Ситроена“ зауставилис у производњу аутомобила 2022. године. Али њихове руске фабрике почеле су да састављају делове за нове верзије Ситроенових модела увозећи ауто делове из Кине. Власник „Ситроена“ још увек поседује имовину у Русији, али каже да је изгубио контролу над пословањем.
Паралелни увоз
Када је избио рат, „Епл“ је брзо обуставио сав званични извоз. Али, Руси још увек могу да купе нови Ајфон или Мекбук. Продавци набављају и продају прозиводе кроз паралелни увоз. То је пракса која подразумева да се производи увозе из друге земље без дозволе компаније.
Влада је легализовала паралелни увоз да би се изборила са изолацијом коју је наметнуо Запад. Руски трговци су од тад успоставили мрежу алтернативних ланаца набавке за пренос западне робе кроз бивше совјетске земље и друге, попут Емирата и Кине. Све то је одржало рад продавница и фабрика и учинило да све делује нормално.
У саопштењу Влада је рекла да је држава посвећена пословању са страним компанијама које остају у Русији, инсистирајући да се комерцијалне везе не политизују. Русија криви Запад што је приморао неке компаније да оду, а свој одговор на санкције описује као пажљиво калибрисан усмеравајући се на изградњу узајамно корисних комерцијалних односа.
