Почетна » Економија » Санкције нису ослабиле руску привреду, догодило се супротно

Западни аналитичари за "Дојче веле" сагласни

Санкције нису ослабиле руску привреду, догодило се супротно

Две године санкција нису успеле да ослабе руску привреду. Догодило се супротно: она је порасла за 3,6 одсто у 2023. години, пише Дојче веле.

Одбрамбена индустрија је тренутно најважнији стуб руске привреде. Захваљујући значајно повећаним државним издацима та индустрија чини 10 одсто бруто домаћег производа. Други сектори, попут индустрије челика, такође имају користи.

Привреда расте

Подаци из Москве показују да након пада 2022. године (-2.1 одсто), руска привреда сада расте (2023. године раст од 3.6 одсто), а раст би требао да се настави и у овој години (2.3 одсто).

Привредни раст Русије
Привредни раст Русије

 

“Оно што се тренутно дешава је да Русија на неки начин заправо постаје слична Совјетском Савезу по високим издацима за војску и у неким случајевима тешку индустрију, док потрошња грађана опада”, каже за Еуропео Себастијан Хопе, стручњак за Русију Универзитета у Берлину.

Али, и у индустријској производњи ситуација је изненађујуће добра. На примјер, у аутомобилском сектору. Након повлачења Европљана из Русије, све више компонената стиже из Кине. Захваљујући увозу из Кине, руска привреда се одржава у животу.

“Кина службено не учествује у самкцијама и зато, када је реч о санкцијама, није партнер западним земљама”, истиче Хопе.

Извоз нафте на истом нивоу као пре рата

За финансирање увоза Русији је потребан приход од продаје гаса, а он је повремено драматично опадао. Опсежна забрана увоза коју је увела ЕУ је, како изгледа, имала ефекта. Русија настоји да привуче нове купце новим гасоводима, али то је само делимична замена.

“Количине које пролазе кроз гасоводе су врло, врло различите. Када их упоредите с оним што гасоводи могу да транспортују у ЕУ или Кину. Чак су и нови инфраструктурни пројекти као што је “Снага Сибира 2” још у повоју”, сматра Ђовани Згаравати, енергетски стручњак Института Бригел.

Међутим, продаја нафте, за Русију други по важности извор прихода од извоза, одвија се готово једнако добро за Русију као и прије рата у Украјини, упркос санкцијама ЕУ, чији је циљ да се утврди максимална цијена од 60 долара по барелу.

“Превозом нафте се вјероватно крши то ограничење. Власти га аљкаво спроводе у ђело. Постоји и трговина у сијенци. Нафта се, као што знате, у иностранству претаче с брода на брод”, каже Згаравати за Еуропео.

Све више нафте завршава у Индији, Русија је сада њен најважнији снабдевач.

Русија може још дуго овако

Ипак, привредни раст се делом финансира у кредитима, укључујући и издатке за војску.

Колико дуго ће Путин то себи моћи да приушти?

“Он тако може да гура још доста дуго. Русија је на почетку рата имала врло мала дуговања, и она су чак и сада још на ниском нивоу”, сматра Себастијан Хопе.

Русија као да неће скоро остати без новца за финансирање рата у Украјини, закључује Дојче веле.

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.