Пораз Виктора Орбана на изборима у Мађарској у делу европске јавности дочекан је као симболички крај једне политичке ере и потврда да суверенистички талас губи снагу. Ипак, такво тумачење показује више политичку жељу него реално сагледавање сложених процеса који већ годинама обликују политичку сцену унутар Европске уније.
Јер, ако се пажљивије анализирају постизборне поруке победника Петера Мађара, постаје јасно да није поражена идеја, већ пре начин њеног спровођења.
Каже ово дипломата Зоран Миливојевић, коментаришући како ће промена власти у Мађарској евентуално утицати на досадашњу унутрашњу и спољну политику ове земље, али и остатак суверенистичких покрета унутар Европе. Према речима овог дипломате, Орбан је без сумње био најпрепознатљивије лице европског суверенизма.
Његова политика била је заснована на инсистирању на националном суверенитету, отпору даљој централизацији моћи у Бриселу, као и на рестриктивнијем приступу мигрантској политици. Наводи и да лидер до сада опозиционе партије Тиса, Петер Мађар, долази из конзервативног политичког оквира и не представља класичну либералну алтернативу какву су многи очекивали, посебно у Бриселу. Како каже, његов политички профил указује на то да део бирача у Мађарској није одбацио концепт суверенитета, већ је тражио другачији начин његовог спровођења.
– Ако погледамо састав мађарског парламента, њега чине странке које су конзервативно десничарске. Ни у новом саставу се неће ништа променити. А што се тиче, условно речено, „одласка“ Орбана, он је несумњиво био заштитно лице и предводник суверениста унутар Европске уније. Својеврсни носилац такве политике на европским просторима. Та идеја остаје и након њега. Ови избори су били својеврсни обрачун некадашњих политичких супружника и не верујем да ће Мађар много мењати ствари, поготово не оне које се тичу националних интереса земље, а које су у добром делу у супротности са идејама које пројектује Брисел. Мислим да ће извршити само одређене корекције у спољној политици, које би га приближиле Бриселу и на крају резултовале деблокадом новчаних средстава из европских фондова – каже Миливојевић за Глас Српске.
Кључна питања
Указује и да је важно нагласити да су разлози који су довели до јачања суверенистичких покрета унутар Европске уније и даље присутни. Миграције, економске неједнакости, енергетска несигурност и осећај политичке удаљености између грађана и европских институција и даље су кључна и отворена питања. Управо на тим темама суверенистичке опције су до сада градиле своју подршку, али и политички рејтинг, што значи да њихов политички потенцијал није исцрпљен.
– У условима глобалних криза и све већих геополитичких превирања, питања суверенитета и контроле над националним ресурсима могу добити још већи значај. Мислим да тај точак суверенизма и антиглобализма који је покренут нико не може зауставити, односно да идеја јачег националног суверенитета неће тек тако нестати из политичке арене у којој се сукобљавају конзервативци и либерали – каже Миливојевић.
Додаје и да се Мађари на овим изборима нису одрекли суверенистичког концепта, већ су гласали за другачију врсту његове политичке артикулације у оквиру конзервативног спектра. Према мишљењу овог дипломате, оно што се дешава у Мађарској није крај, већ реорганизација суверенистичког политичког простора у Европи.
Миливојевић истиче да је стога погрешно посматрати догађаје у Мађарској као коначну победу једне и пораз друге политичке идеје, већ је много реалније говорити о трансформацији политичког простора. Суверенизам се у том процесу, како каже, не гаси, већ мења форму, прилагођава се новим околностима и тражи нове начине политичког изражавања.
Суверенисти су одласком Виктора Орбана изгубили једну снажну личност и јако упориште. Али његов изборни пораз у Мађарској неће зауставити започете процесе. Погледајмо само шта се дешава у Немачкој са АфД или у Француској са партијом коју предводи Марин ле Пен. Ове партије сваког дана постају све јаче, упркос свим притисцима – поручио је Миливојевић.
Указује и да је из првих постизборних порука Мађара видљиво да он неће много одступати од неких ранијих Орбанових ставова иако их је раније жестоко критиковао.
Мађар је поручио да ће будућа влада учинити све како би диверзификовала куповину енергената, али и да се неће у потпуности одвојити од Русије. Како је појаснио лидер победничке странке, нико не може променити географију, те да ће Мађарска увек набављати нафту што јефтиније и безбедније. Изразио је и наду да рат у Украјини неће трајати годинама и да ће Европска унија након његовог окончања укинути санкције Русији, оценивши да није у интересу Европе да набавља сировине по вишим ценама јер би то штетило њеној конкурентности. Истакао је и да нико неће бранити људска права боље од њега, али и да не треба „себи пуцати у ногу“.
Поручио је и да будућа влада неће учествовати у кредиту Европске уније у вредности од 90 милијарди евра за помоћ Украјини, који је актуелна влада Виктора Орбана блокирала. Како је рекао, преговараће са европским лидерима да Мађарска буде изостављена из тог аранжмана. Мађар је става да Украјина не треба да уђе у Европску унију по убрзаној процедури.
Суптилност
Аналитичари сматрају да ће лидер победничке партије Тиса покушати да поврати суверенитет који је Брисел преузео од Мађарске, али на знатно суптилнији начин од Виктора Орбана, чему иде наруку и најављено одблокирање око 18 милијарди евра европских средстава.
Реакције европских суверениста на пораз Виктора Орбана углавном су биле уздржане, али и обојене јасном политичком резервом. Марин ле Пен поручила је да је реч о демократској одлуци грађана Мађарске, али је истовремено нагласила да је Орбан годинама био један од кључних бранилаца националног суверенитета унутар Европске уније. Сличан тон могао се чути и код других политичара из овог блока.
Председник Словачке Роберт Фицо и чешки премијер Андреј Бабиш признали су изборни резултат, али су указали на значај досадашње улоге Мађарске у регионалној и европској политици. Фицо је при томе позвао на обнову регионалне сарадње у оквиру Вишеградске групе, што је, према оценама појединих аналитичара, јасан сигнал да не жели потпуни раскид са Орбановим политичким наслеђем.
Заједничка порука ове тројке јесте да се не ради о крају једне политичке идеје, већ о промени односа снага и уласку суверенистичког блока у нову фазу, у којој ће се тек видети да ли ће нова власт у Будимпешти задржати бар део досадашњег курса или ће се приближити политици Брисела.
У делу америчких конзервативних и МАГА оријентисаних медија, блиских актуелној администрацији Доналда Трампа, Орбанов пораз тумачи се као последица вишеструких притисака либералних елита, уз поруке да је Мађарска била „лабораторија отпора Бриселу“. Сматрају и да Орбанов одлазак може довести до симболичног слабљења МАГА покрета у Европи, али да то сигурно није његов крај. Ови амерички медији генерално сматрају да долазак Петера Мађара не значи потпуни крај конзервативне политике, већ померање Мађарске ка мекшој спољној политици.
Очекивања и стрепње
Професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Владе Симовић се нада да ће нова власт у Мађарској наставити сарадњу са Републиком Српском коју је успоставила влада премијера Виктора Орбана. Додаје и да, ипак, не треба очекивати да ће бити достигнут ниво сарадње, односно политичких и економских веза између Српске и Мађарске какав је постојао у време Орбанове власти. Његово мишљење дели и дипломата Зоран Миливојевић, који сматра да Република Српска, али и Србија, не могу очекивати толику подршку нових мађарских власти и Петера Мађара као у доба владавине Виктора Орбана.
Верујем да ће нова власт водити политику блиску оној у Бриселу, односно следиће ставове тог отуђеног центра моћи када је реч о српском фактору на Балкану. Петер Мађар неће бранити српске интересе на начин на који је то до сада радио Орбан – мишљења је Миливојевић.
