Срчани удар је хитно стање, али болест која до њега доводи је процес који траје. Време за реакцију је сада, док су симптоми још увек „тихи”. Иако се често сматра драматичним догађајем који наступа изненада, срчани удар је најчешће завршна фаза процеса који годинама неприметно разара крвне судове. Светски стручњаци упозоравају да је „тиха прогресија” највећи непријатељ савременог човека.
Болест коронарних артерија (ЦАД) остаје водећи узрок смрти широм света. Настаје када главни крвни судови који снабдевају срце крвљу, кисеоником и хранљивим материјама постану оштећени или болесни. Наслаге холестерола (плак) и упални процеси обично су главни кривци за ово стање.
Тихи убица у зидовима артерија
Проблем са коронарном болешћу је тај што артеријама може требати деценијама да се сузе довољно да изазову симптоме. Често је први јасан знак да нешто није у реду управо срчани удар. Др Џонатан Смит, кардиолог са престижног истраживачког центра у Лондону, објашњава овај феномен:
„Пацијенти често очекују да ће осетити оштар бол ако им је срце угрожено. Међутим, плак се накупља полако, попут каменца у цевима. Срце је невероватно прилагодљив орган, оно компензује смањен проток крви све док блокада не постане критична. Зато ми кардиолози болест коронарних артерија називамо тихим радником, она не прави буку док не заврши посао“.
Симптоми које не смете игнорисати
Иако су симптоми у почетку суптилни, они постоје. Најчешће се манифестују током физичког напора или емоционалног стреса, када срцу треба више кисеоника.
Ангина (бол у грудима): Може се осећати као притисак, стезање или пецкање, а често се меша са лошим варењем.
Кратак дах: Необјашњив умор или задиханост при активностима које су раније биле лаке.
Бол који се шири: Непријатност у левој руци, врату, вилици или леђима.
Др Елен Гарсија, специјалиста за превентивну кардиологију из Мадрида, истиче важност препознавања атипичних знакова:
„Морамо редефинисати начин на који посматрамо бол у грудима. Код жена, старијих особа или дијабетичара, бол уопште не мора бити присутан. Уместо тога, јављају се мучнина, хладан зној или нагли осећај екстремне исцрпљености. Ако осетите да вам ‘понестаје ваздуха’ без јасног разлога, ваше артерије вам можда шаљу последњи позив за помоћ пре него што наступи инфаркт“.
Од упале до катастрофе
Када плак постане нестабилан, он може пући. На том месту се тренутно формира угрушак који потпуно прекида доток крви у део срчаног мишића. То је тренутак настанка инфаркта миокарда. Стручњаци наглашавају да модерна дијагностика, попут ЦТ скенирања срца или стрес тестова, може открити ове промене пре него што постану фаталне. Ипак, превенција остаје кључна.
„Ми данас имамо технологију да видимо унутрашњост артерија са невероватном прецизношћу“, каже др Маркус Вебер са клинике у Берлину.
Али медицина је најуспешнија када се бави факторима ризика, холестеролом, крвним притиском и дијабетесом, пре него што пацијент стигне у салу за катетеризацију. Чекање на бол је, сматрају лекари, коцкање са животом.
Како прекинути тихи низ?
Истраживања показују да се до 80 одсто превремених срчаних удара може спречити променом животних навика и раном дијагностиком. Редовни систематски прегледи након 40. године живота, контрола нивоа липида у крви и престанак пушења нису само савети, већ, према речима стручњака, обавезни кораци у очувању дуговечности.
