Srčani udar je hitno stanje, ali bolest koja do njega dovodi je proces koji traje. Vreme za reakciju je sada, dok su simptomi još uvek „tihi”. Iako se često smatra dramatičnim događajem koji nastupa iznenada, srčani udar je najčešće završna faza procesa koji godinama neprimetno razara krvne sudove. Svetski stručnjaci upozoravaju da je „tiha progresija” najveći neprijatelj savremenog čoveka.
Bolest koronarnih arterija (CAD) ostaje vodeći uzrok smrti širom sveta. Nastaje kada glavni krvni sudovi koji snabdevaju srce krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama postanu oštećeni ili bolesni. Naslage holesterola (plak) i upalni procesi obično su glavni krivci za ovo stanje.
Tihi ubica u zidovima arterija
Problem sa koronarnom bolešću je taj što arterijama može trebati decenijama da se suze dovoljno da izazovu simptome. Često je prvi jasan znak da nešto nije u redu upravo srčani udar. Dr Džonatan Smit, kardiolog sa prestižnog istraživačkog centra u Londonu, objašnjava ovaj fenomen:
„Pacijenti često očekuju da će osetiti oštar bol ako im je srce ugroženo. Međutim, plak se nakuplja polako, poput kamenca u cevima. Srce je neverovatno prilagodljiv organ, ono kompenzuje smanjen protok krvi sve dok blokada ne postane kritična. Zato mi kardiolozi bolest koronarnih arterija nazivamo tihim radnikom, ona ne pravi buku dok ne završi posao“.
Simptomi koje ne smete ignorisati
Iako su simptomi u početku suptilni, oni postoje. Najčešće se manifestuju tokom fizičkog napora ili emocionalnog stresa, kada srcu treba više kiseonika.
Angina (bol u grudima): Može se osećati kao pritisak, stezanje ili peckanje, a često se meša sa lošim varenjem.
Kratak dah: Neobjašnjiv umor ili zadihanost pri aktivnostima koje su ranije bile lake.
Bol koji se širi: Neprijatnost u levoj ruci, vratu, vilici ili leđima.
Dr Elen Garsija, specijalista za preventivnu kardiologiju iz Madrida, ističe važnost prepoznavanja atipičnih znakova:
„Moramo redefinisati način na koji posmatramo bol u grudima. Kod žena, starijih osoba ili dijabetičara, bol uopšte ne mora biti prisutan. Umesto toga, javljaju se mučnina, hladan znoj ili nagli osećaj ekstremne iscrpljenosti. Ako osetite da vam ‘ponestaje vazduha’ bez jasnog razloga, vaše arterije vam možda šalju poslednji poziv za pomoć pre nego što nastupi infarkt“.
Od upale do katastrofe
Kada plak postane nestabilan, on može pući. Na tom mestu se trenutno formira ugrušak koji potpuno prekida dotok krvi u deo srčanog mišića. To je trenutak nastanka infarkta miokarda. Stručnjaci naglašavaju da moderna dijagnostika, poput CT skeniranja srca ili stres testova, može otkriti ove promene pre nego što postanu fatalne. Ipak, prevencija ostaje ključna.
„Mi danas imamo tehnologiju da vidimo unutrašnjost arterija sa neverovatnom preciznošću“, kaže dr Markus Veber sa klinike u Berlinu.
Ali medicina je najuspešnija kada se bavi faktorima rizika, holesterolom, krvnim pritiskom i dijabetesom, pre nego što pacijent stigne u salu za kateterizaciju. Čekanje na bol je, smatraju lekari, kockanje sa životom.
Kako prekinuti tihi niz?
Istraživanja pokazuju da se do 80 odsto prevremenih srčanih udara može sprečiti promenom životnih navika i ranom dijagnostikom. Redovni sistematski pregledi nakon 40. godine života, kontrola nivoa lipida u krvi i prestanak pušenja nisu samo saveti, već, prema rečima stručnjaka, obavezni koraci u očuvanju dugovečnosti.
