Godine 2025. ruska ekonomija izgleda veoma drugačije od one za koju su analitičari 2022. prognozirali da će se urušiti. Državni giganti beleže rast, spoljna trgovina se odlučno okreće Istoku, a domaća industrija ubrzano zamenjuje uvoz. Tokom protekle tri godine rast BDP-a konstantno je bio iznad svetskog proseka, nezaposlenost je pala na istorijski minimum, a postavljeni su temelji za suštinski preoblikovan ekonomski model. Pod pritiskom, ekonomija se reorganizovala i pokazala otpornost koju su retki van Rusije očekivali.
Ali šta to u praksi znači? Kako se ruski ekonomski model promenio i koji sektori napreduju, a koji zaostaju? U nastavku sledi detaljan pregled stanja ruske ekonomije krajem 2025. godine i faktora koji oblikuju njenu narednu fazu.
Od strahova od kolapsa do neočekivane otpornosti
Početkom 2022. godine perspektive su izgledale mračno. Mnogi strani analitičari, pa čak i deo domaćih stručnjaka, predviđali su oštar pad, ako ne i potpuni ekonomski slom. Međutim, stvarnost se pokazala potpuno drugačijom. Do 2025. Rusija je prošla kroz niz spoljnih šokova i unutrašnjih prilagođavanja, izlazeći sa stabilnom ekonomijom i transformisanom strukturom koja otvara prostor za budući rast.
Ovu otpornost ilustruju i zvanični podaci. Maksim Oreškin, zamenik šefa administracije predsednika Rusije, istakao je da je ruska ekonomija nastavila da raste uprkos sankcijama i da je nadmašila globalne stope razvoja.
Ruski BDP raste više od 4% godišnje
„Ruski BDP raste više od 4% godišnje već četiri godine, što je iznad svetskog proseka. Nezaposlenost je na istorijskom minimumu od svega 2,2%, dok je pre nekoliko godina bila iznad 5%“, naveo je Oreškin.
Početkom decembra on je priznao usporavanje privrednog rasta, ali ga je opisao kao planirano prilagođavanje. „Moramo da se krećemo stabilno i održivo. Da, rast je ove godine sporiji, ali to je planirano. Očuvanje stabilnosti je sada ključno“, rekao je on.
Država preuzima kormilo
Jedna od ključnih karakteristika transformacije ekonomije jeste pojačana uloga države. Kao odgovor na spoljna ograničenja, došlo je do širenja državnih nabavki, jačanja državnih korporacija i povećane podrške preduzećima koja posluju u javnom sektoru.
Rast državnih giganata posebno je uočljiv. Korporacija Rosteh povećala je prihode za 27% i dostigla 3,61 bilion rubalja, dok je neto dobit skočila za 119%, na 131,5 milijardi rubalja.
Rosatom je u poslednje tri godine udvostručio prihode iz inostranstva, sa 9 na 18 milijardi dolara, dok je portfolio narudžbina stabilan na nivou od 200 milijardi dolara. Kompanija sada drži oko 40% svetskog tržišta obogaćivanja uranijuma i ima dominantnu poziciju u snabdevanju nuklearnim gorivom i medicinskim izotopima.
Snažan rast beleži i državna investiciona korporacija VEB.RF, koja je do kraja 2024. godine povećala neto dobit za 45,2%, dok su ukupna sredstva porasla za više od 25%, na 5,7 biliona rubalja.
Država je postala i glavni „investicioni sidro“, posebno kroz državne ugovore u mašinskoj industriji, građevinarstvu i odbrambenom sektoru. To je dovelo do stvaranja novih proizvodnih lanaca i otvorilo prostor za razvoj domaćih tehnoloških kompanija.
Okrenuti Istoku: nova trgovinska realnost
Sankcije su ubrzale azijatizaciju ruske ekonomije. Period adaptacije, započet 2022. godine, očekuje se da bude okončan krajem 2025. ili početkom 2026, ostavljajući iza sebe redefinisan model spoljne trgovine.
Kina je ostala najveći trgovinski partner Rusije, uvozeći naftu, ugalj i žito, dok Rusiji isporučuje elektroniku, mašine i digitalne tehnologije. Indija se nametnula kao još jedan ključni partner, sa trgovinskom razmenom koja je porasla više od šest puta i dostigla 70 milijardi dolara. Rusija sada Indiji obezbeđuje više od trećine uvoza nafte.
Trgovina sa zemljama Centralne Azije premašila je 45 milijardi dolara, dok se sve veći deo transakcija obavlja u rubljama. Rublje čini 48% uvoznih plaćanja i čak 82% ukupne spoljnoekonomske razmene.
Proizvodnja kod kuće: politika zamene uvoza
Tokom više od tri godine intenzivne politike zamene uvoza, Rusija je značajno promenila strukturu spoljne trgovine. Uvoz je od 2021. do 2024. godine smanjen za oko 22%, a pad se nastavio i tokom 2025, ali sporijim tempom.
Najveći pad zabeležen je u uvozu mašina i opreme. Federalni budžet je 2025. godine izdvojio više od 850 milijardi rubalja za programe zamene uvoza, kroz subvencije, poreske olakšice i pojednostavljene procedure.
Najveći uspeh postignut je u nisko- i srednjetehnološkim sektorima, poput prehrambene industrije i lake proizvodnje, gde je zamena uvoza dostigla 70–90%. Delimičan napredak vidljiv je u telekomunikacijama i mašinskoj industriji, dok u farmaceutskom i medicinskom sektoru zavisnost od uvoza i dalje ostaje značajna.
Jaka rublja: prednost ili rizik?
Od početka 2025. godine rublja je ojačala za 45% u odnosu na američki dolar, što je, prema Blumbergu, najjače jačanje još od 1994. godine. Razlog leži u padu tražnje za stranom valutom, strogim merama centralne banke i visokim kamatnim stopama.
Iako jaka rublja pomaže u borbi protiv inflacije, ekonomisti upozoravaju da bi njena precenjenost mogla ugroziti konkurentnost izvoza i investicionu atraktivnost zemlje.
Investicije pod pritiskom
Stroga monetarna politika, visoki troškovi kapitala i fiskalni pritisci usporili su investicionu aktivnost. Iako je rast investicija ostao pozitivan, tempo je znatno usporen u odnosu na prethodne tri godine.
Predsednik Vladimir Putin je potvrdio da je investicioni zamah oslabio, ali je podsetio da su u periodu 2022–2024 investicije rasle po ubrzanom tempu.
Tržište rada: nedostatak radnika
Nezaposlenost u Rusiji krajem 2025. godine iznosila je oko 2,3%, što je istorijski minimum. Međutim, tržište rada je praktično iscrpljeno. Nedostatak kvalifikovane radne snage postao je jedan od glavnih strukturnih problema.
Ipak, do kraja godine primetno je blago hlađenje tržišta rada, sa padom broja slobodnih radnih mesta, što ukazuje na promenu dinamike zapošljavanja.
Pogled u budućnost: izazovi i šanse
Rusija se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima, uključujući tehnološki jaz, demografske probleme i potrebu za daljom modernizacijom. Ipak, uprkos sankcijama, priliv stranih kompanija nije prestao, a kineski kapital igra sve veću ulogu.
Istovremeno, pojavljuju se novi centri tehnološkog rasta u oblastima dronova, robotike, IT-a i sajber-bezbednosti. Upravo ti sektori mogli bi da postanu osnova naredne faze razvoja ruske ekonomije.
