Године 2025. руска економија изгледа веома другачије од оне за коју су аналитичари 2022. прогнозирали да ће се урушити. Државни гиганти бележе раст, спољна трговина се одлучно окреће Истоку, а домаћа индустрија убрзано замењује увоз. Током протекле три године раст БДП-а константно је био изнад светског просека, незапосленост је пала на историјски минимум, а постављени су темељи за суштински преобликован економски модел. Под притиском, економија се реорганизовала и показала отпорност коју су ретки ван Русије очекивали.
Али шта то у пракси значи? Како се руски економски модел променио и који сектори напредују, а који заостају? У наставку следи детаљан преглед стања руске економије крајем 2025. године и фактора који обликују њену наредну фазу.
Од страхова од колапса до неочекиване отпорности
Почетком 2022. године перспективе су изгледале мрачно. Многи страни аналитичари, па чак и део домаћих стручњака, предвиђали су оштар пад, ако не и потпуни економски слом. Међутим, стварност се показала потпуно другачијом. До 2025. Русија је прошла кроз низ спољних шокова и унутрашњих прилагођавања, излазећи са стабилном економијом и трансформисаном структуром која отвара простор за будући раст.
Ову отпорност илуструју и званични подаци. Максим Орешкин, заменик шефа администрације председника Русије, истакао је да је руска економија наставила да расте упркос санкцијама и да је надмашила глобалне стопе развоја.
Руски БДП расте више од 4% годишње
„Руски БДП расте више од 4% годишње већ четири године, што је изнад светског просека. Незапосленост је на историјском минимуму од свега 2,2%, док је пре неколико година била изнад 5%“, навео је Орешкин.
Почетком децембра он је признао успоравање привредног раста, али га је описао као планирано прилагођавање. „Морамо да се крећемо стабилно и одрживо. Да, раст је ове године спорији, али то је планирано. Очување стабилности је сада кључно“, рекао је он.
Држава преузима кормило
Једна од кључних карактеристика трансформације економије јесте појачана улога државе. Као одговор на спољна ограничења, дошло је до ширења државних набавки, јачања државних корпорација и повећане подршке предузећима која послују у јавном сектору.
Раст државних гиганата посебно је уочљив. Корпорација Ростех повећала је приходе за 27% и достигла 3,61 билион рубаља, док је нето добит скочила за 119%, на 131,5 милијарди рубаља.
Росатом је у последње три године удвостручио приходе из иностранства, са 9 на 18 милијарди долара, док је портфолио наруџбина стабилан на нивоу од 200 милијарди долара. Компанија сада држи око 40% светског тржишта обогаћивања уранијума и има доминантну позицију у снабдевању нуклеарним горивом и медицинским изотопима.
Снажан раст бележи и државна инвестициона корпорација ВЕБ.РФ, која је до краја 2024. године повећала нето добит за 45,2%, док су укупна средства порасла за више од 25%, на 5,7 билиона рубаља.
Држава је постала и главни „инвестициони сидро“, посебно кроз државне уговоре у машинској индустрији, грађевинарству и одбрамбеном сектору. То је довело до стварања нових производних ланаца и отворило простор за развој домаћих технолошких компанија.
Окренути Истоку: нова трговинска реалност
Санкције су убрзале азијатизацију руске економије. Период адаптације, започет 2022. године, очекује се да буде окончан крајем 2025. или почетком 2026, остављајући иза себе редефинисан модел спољне трговине.
Кина је остала највећи трговински партнер Русије, увозећи нафту, угаљ и жито, док Русији испоручује електронику, машине и дигиталне технологије. Индија се наметнула као још један кључни партнер, са трговинском разменом која је порасла више од шест пута и достигла 70 милијарди долара. Русија сада Индији обезбеђује више од трећине увоза нафте.
Трговина са земљама Централне Азије премашила је 45 милијарди долара, док се све већи део трансакција обавља у рубљама. Рубље чини 48% увозних плаћања и чак 82% укупне спољноекономске размене.
Производња код куће: политика замене увоза
Током више од три године интензивне политике замене увоза, Русија је значајно променила структуру спољне трговине. Увоз је од 2021. до 2024. године смањен за око 22%, а пад се наставио и током 2025, али споријим темпом.
Највећи пад забележен је у увозу машина и опреме. Федерални буџет је 2025. године издвојио више од 850 милијарди рубаља за програме замене увоза, кроз субвенције, пореске олакшице и поједностављене процедуре.
Највећи успех постигнут је у ниско- и средњетехнолошким секторима, попут прехрамбене индустрије и лаке производње, где је замена увоза достигла 70–90%. Делимичан напредак видљив је у телекомуникацијама и машинској индустрији, док у фармацеутском и медицинском сектору зависност од увоза и даље остаје значајна.
Јака рубља: предност или ризик?
Од почетка 2025. године рубља је ојачала за 45% у односу на амерички долар, што је, према Блумбергу, најјаче јачање још од 1994. године. Разлог лежи у паду тражње за страном валутом, строгим мерама централне банке и високим каматним стопама.
Иако јака рубља помаже у борби против инфлације, економисти упозоравају да би њена прецењеност могла угрозити конкурентност извоза и инвестициону атрактивност земље.
Инвестиције под притиском
Строга монетарна политика, високи трошкови капитала и фискални притисци успорили су инвестициону активност. Иако је раст инвестиција остао позитиван, темпо је знатно успорен у односу на претходне три године.
Председник Владимир Путин је потврдио да је инвестициони замах ослабио, али је подсетио да су у периоду 2022–2024 инвестиције расле по убрзаном темпу.
Тржиште рада: недостатак радника
Незапосленост у Русији крајем 2025. године износила је око 2,3%, што је историјски минимум. Међутим, тржиште рада је практично исцрпљено. Недостатак квалификоване радне снаге постао је један од главних структурних проблема.
Ипак, до краја године приметно је благо хлађење тржишта рада, са падом броја слободних радних места, што указује на промену динамике запошљавања.
Поглед у будућност: изазови и шансе
Русија се и даље суочава са озбиљним изазовима, укључујући технолошки јаз, демографске проблеме и потребу за даљом модернизацијом. Ипак, упркос санкцијама, прилив страних компанија није престао, а кинески капитал игра све већу улогу.
Истовремено, појављују се нови центри технолошког раста у областима дронова, роботике, ИТ-а и сајбер-безбедности. Управо ти сектори могли би да постану основа наредне фазе развоја руске економије.
