На фармама широм Европске уније током 2023. године регистровано је 9,4 милиона кошница, што је скок од 16 одсто у односу на 2020. годину. Реч је о подацима који не обухватају укупан број кошница у ЕУ, већ само оне које се налазе на пољопривредним газдинствима и улазе у званичну статистику.
Према подацима које је објавио Евростат, број кошница у односу на 2020. годину повећан је за 1,3 милиона.
Ко има највише кошница у Европи?
Највише кошница у 2023. години имала је Италија — готово 1,9 милиона кошница на фармама. Следе Румунија са 1,7 милиона, Грчка са 1,2 милиона и Бугарска са око 1 милион.
Италија је забележила и највећи раст, од чак 79 одсто у односу на три године раније.
С друге стране, пад је регистрован у десет земаља Европске уније. Највећа смањења забележена су у Мађарској (34 одсто мање) и Шпанији (14 одсто мање).
Светски дан пчела и значај опрашивача
Ови подаци објављени су поводом Светског дана пчела, који има за циљ подизање свести о кључној улози пчела и других опрашивача у очувању здравља људи и планете.
Пчеле опрашују велики број усева у различитим климатским условима и директно утичу на родност воћа и пољопривредних култура. Оне преживљавају и ниске температуре тако што презимљавају у кошницама користећи залихе меда.
Какво је стање у Србији?
У Србији је евидентирано нешто више од 1,6 милиона кошница, али пчелари упозоравају да је стварни број данас вероватно мањи због великог угинућа пчела током прошле године.
У зависности од временских прилика, годишња производња меда креће се између 3.000 и 12.000 тона.
Тренутно су пчелари на половини сезоне прикупљања багремовог меда, а приноси се крећу од 10 до 15 килограма по кошници. Лоше временске прилике су смањиле дневни унос нектара, али се очекује побољшање са стабилизацијом времена.
Фалсификати меда као највећи проблем
Према речима Родољуба Живадиновића из Савеза пчеларских организација Србије, већи проблем од климе представљају фалсификати меда који већ трећу годину притискају тржиште.
„То су 1,6 до два евра увозне цене тих фалсификата, а производна цена је од два до пет пута већа, у зависности од врсте меда“, истиче Живадиновић.
Он додаје да су савремени фалсификати технолошки толико напредни да пролазе већину лабораторијских анализа, што додатно отежава контролу тржишта.
Последице су озбиљне — пчелари одустају од производње, а број кошница опада, што директно угрожава пољопривреду.
Неефикасна контрола и злоупотребе
Додатни проблем представља неефикасна контрола. Иако ветеринарска инспекција узима узорке, нове методе фалсификовања отежавају откривање неправилности.
Постоје и сазнања да се увозни мед препакује и лажно представља као домаћи, што може угрозити извоз у Европску унију.
Економски значај пчеларства
Пчеле у Србији доприносе повећању пољопривредних приноса за више од 600 милиона евра годишње. Чак и мали пад броја опрашивача могао би да доведе до губитака од око 100 милиона евра.
Подстицаји и злоупотребе у систему
Тренутна субвенција износи 1.000 динара по кошници, што пчелари сматрају недовољним.
Појављују се и злоупотребе, јер појединци пријављују пчеле које не поседују.
„Откривен је лажни пчелар који је пријавио 400 кошница и узимао 400.000 динара, а није имао ниједну“, наводи Живадиновић.
Предлози решења
Као решење предлаже се увођење дигиталног система контроле кроз еАграр, који би омогућио бољи надзор и смањење злоупотреба.
Очекује се да надлежне институције реагују како би се стабилизовао сектор пчеларства и заштитила домаћа производња.
