Једном се у ове наше дане нашао андерграунд клинац који је читао о усташким зверствима у логору Јасеновац. Била је визија или ко зна шта…
Толико се занео тим да није могао да престане. Прочитао је томове књига домаћих и страних аутора и пунио се бијесом. Све то највише према једном младом тада човјеку, који је био страх и трепет у логору, V.M.L
Читајући све књиге о Јасеновцу, овај хеви металaц и панкер, желио је жарко освету. Како се ситуација изненада промијенила.
Док је Вјекослав клао на најмонструознији начин људе, мушкарце, жене и дјецу, овај момак, незнани јунак је желио да га закоље згрозивши се са тим свим.
Већ кад је извео једну српску дјевојку и група усташа је силовала и масакрила пред свима, пред логорашима и пред стражарима и осталим особљем, чак и пред неким часним сестрама, у њему се узбуктало невјероватни бијес. Бијес без мјере. Толико је имао жељу да покоље силоватеље и некрофиле, јер су несрећну дјевојку силовали и након што је умрла, да се кидао, али ништа није могао осим да гледа. Јер, то је била само мрачна визија, да се разумијемо без икаквих дрога.
Послије тога су изводили многе затворенике и чинили монструозности над њима. Наш јунак није знао како да спријечи све то, јер био је невидљив.
Завршило се коначно све. Предахнуо је. Дуго није могао да дође себи.
Завршило се коначно све. Предахнуо је. Дуго није могао да дође себи. Кад се мало прибрао, сјетио се освете. Написаће књигу у свом стилу, гдје осуђује све те монструме. Слично би било као код бенда Slayer у пјесми ,,Angel of Death“, али овај пут обрнуто. Гдје се злочинци не славе, него њихово сурово кажњавање, али требало је да нађе пут до циљне публике. Знао је како.
Почео је детаљно да чита сва документа о усташама, како оних против и за њих, иако се на моменте пунио бијесом, трудио се да остане хладне главе и срца. Како је скупљао потребну количину информација тако је те догађаје описивао у књизи. Али не на уобичајан начин. Све је било брутално.
Брутално је описао смрт Павелића и Макса Лубурића
Али брутално је описао и Павелићево бјекство у женској одјећи, његово убиство, а посебно Макса Лубурића. Фикција је радила своје.
Књига је заиста постала популарна и то код не националистичких озбиљних аутора него код хеви металaца. Преведена је на стране језике, а једна страна блeк метал група је опјевала Максово убиство са свим детаљима. Испаде метал музика савршено средство за освету.
Слично као што је глумац Ted Levin у једном филму гдје глуми брата Микија Рурка, на крају филма извјежбано и потпуно неочекивано убио његовог убицу презавши му врат са ријечима ,,ово је освета“.
