Када се споје креативност и инспирација уметника рађа се дело, које нас дубоко повезује са традицијом. Ако вас пут нанесе у Срем и општину Пећинци, наићи ћете на Музеј посвећен намирници, којој када замирише на трпези, ретко ко може да одоли – хлебу.
Српски Музеј хлеба, отворен 1998. године, идеја је сликара Слободана Јеремића-Јеремије. Током три деценије обиласка више од 600 српских села, овај уметник записује обичаје и прикупља рецепте, обредне хлебове, писана документа и етнографске предмете.
Смештен је на 1.200 метара отвореног простора и у неколико објеката, које је осмислио сам сликар. Музеј чува више од 2.000 предмете, који су се некада користили у процесу производње хлеба.
Први породични музеј у Србији, састављен је од етнографске, археолошке и ликовне целина. Од оруђа за прераду земље, прераду пшенице и кукуруза, за припремање и служење хране, мешање и печење хлеба, оно што сваког љубитеља остави без даха је и збирка од чак 96 врста обредних хлебова.
Јеремија нас враћа и у античка и праисторијска времена, желећи да нас упозна са тадашњим начином живота. Представио је оруђа за обраду земље, жрњеве за дробљење пшенице и посуде за чување жита. У богатој колекцији се налази и оруђе за обраду земље из римског доба.
Музеј се може похвалити и раритетом, на који је Јеремија посебно поносан. Ручница, која је стигла у Србију након Првог светског рата и много година се употребљавала у нашем народу.
Део музејске збирке су Јеремијини цртежи и слике са аутентичним мотивима за које је инспирацију добијао на пропутовању Србијом.
Посебно место у оквиру музејског комплекса имају и фуруна за печење хлеба, звоник посвећен Светом Николи и сувернирица.
Чувајући од заборава обичаје српског народа, основна концепција поставке показује „Пут зрна пшенице од земље преко хлеба до неба“.
Специфичност музеја огледа се у томе што многи предмети нису конзервирани, како би на њима остали трагови људи који су их користили. „Када се ухватите за неке од ових оруђа, као да додирујете претке“, речи су уметника.
И да се цео живот одвија између два хлеба, српски сликар је дочарао својом непроцењивом збирком. Замишљен као Хлебна улица, номинован је за Награду европски музеј године 2017. Јеремијин пут „са хлебом и за хлебом“, представља симбол сједињености, део обичаја или ритуала и чини нераскидиву повезаност једног народа.
