Globalno tržište energenata nalazi se pred jednim od najvećih izazova u poslednjoj deceniji. Praktično zaustavljanje saobraćaja tankera kroz Ormuski moreuz, ključnu žilu kucavicu za isporuku nafte, lansiralo je cene „crnog zlata” na nivoe koji nisu viđeni još od početka 2025. godine, preteći da potpuno poništi napore centralnih banaka u borbi protiv inflacije.
Nafta „divlja“, kamate ostaju visoke
Od početka godine, cena nafte Brent porasla je za vrtoglavih 36 odsto, dok je američka WTI nafta skuplja za 32 odsto. Ovakav skok direktno veže ruke monetarnim vlastima:
FED (SAD): Bivša ministarka finansija Dženet Jelen upozorava da će Federalne rezerve biti prinuđene da odgode bilo kakvo smanjenje kamatnih stopa kako bi zauzdale novi talas poskupljenja.
ECB (Evropa): Evropska centralna banka je u još težoj poziciji – osim energetskog šoka, privredu EU pritiskaju i nove američke tarife, što stvara opasan scenario stagnacije uz visoku inflaciju.
Azija na udaru, Evropa na oprezu
Azijske ekonomije, poput Kine, Japana i Indije, najugroženije su jer su najveći uvoznici nafte koja prolazi kroz sporni moreuz. Prema procenama kuće „Goldman Sachs”, šestonedjeljna blokada bi mogla podići inflaciju u Aziji za dodatnih 0,7 procentnih poena.
– Treba izbegavati nagle reakcije na kretanje cena energije, ali oprez je neophodan – poručuje belgijski ekonomista Pjer Vunš (ECB).
Šta ovo znači za naše tržište?
S obzirom na to da su zemlje našeg regiona uvozno orijentisane kada je reč o nafti i derivatima, svaki potres u Ormuskom moreuzu sa zakašnjenjem od svega nekoliko dana oseti se na domaćim benzinskim pumpama. Visoke kamatne stope na svetskom nivou znače i skuplji kapital za domaću privredu.
