Глобално тржиште енергената налази се пред једним од највећих изазова у последњој деценији. Практично заустављање саобраћаја танкера кроз Ормуски мореуз, кључну жилу куцавицу за испоруку нафте, лансирало је цене „црног злата” на нивое који нису виђени још од почетка 2025. године, претећи да потпуно поништи напоре централних банака у борби против инфлације.
Нафта „дивља“, камате остају високе
Од почетка године, цена нафте Брент порасла је за вртоглавих 36 одсто, док је америчка WТИ нафта скупља за 32 одсто. Овакав скок директно веже руке монетарним властима:
ФЕД (САД): Бивша министарка финансија Џенет Јелен упозорава да ће Федералне резерве бити принуђене да одгоде било какво смањење каматних стопа како би зауздале нови талас поскупљења.
ЕЦБ (Европа): Европска централна банка је у још тежој позицији – осим енергетског шока, привреду ЕУ притискају и нове америчке тарифе, што ствара опасан сценарио стагнације уз високу инфлацију.
Азија на удару, Европа на опрезу
Азијске економије, попут Кине, Јапана и Индије, најугроженије су јер су највећи увозници нафте која пролази кроз спорни мореуз. Према проценама куће „Голдман Сацхс”, шестонедјељна блокада би могла подићи инфлацију у Азији за додатних 0,7 процентних поена.
– Треба избегавати нагле реакције на кретање цена енергије, али опрез је неопходан – поручује белгијски економиста Пјер Вунш (ЕЦБ).
Шта ово значи за наше тржиште?
С обзиром на то да су земље нашег региона увозно оријентисане када је реч о нафти и дериватима, сваки потрес у Ормуском мореузу са закашњењем од свега неколико дана осети се на домаћим бензинским пумпама. Високе каматне стопе на светском нивоу значе и скупљи капитал за домаћу привреду.
