Donald Tramp izjavio je da su Vašington i Teheran tokom prethodna dva dana vodili „veoma dobre i produktivne razgovore“ o potpunom prekidu neprijateljstava.
Iran i SAD su u ta prethodna dva dana, istovremeno, zaoštrili pretnje do nivoa koji vodi u katastrofu i region i svet. Tramp je Irancima zapretio da imaju 48 sati da oslobode prolaz kroz Ormuski moreuz i omoguće ponovno snabdevanje sveta naftom i gasom, ili će uništiti njihovu celokupnu energetsku infrastrukturu.
Iran je pretio ne samo energetskim postrojenjima susednih država već i njihovim fabrikama za preradu vode. U tom scenariju, niti bi se iz bliskoistočnog peska više ispumpavala nafta, niti bi bilo vode za piće.
Sudeći po izjavama iranskih zvaničnika, sve je to i dalje moguće, jer tvrde da nikakvih pregovora s Trampom nema. Od svega što je između Teherana i Vašingtona izrečeno poslednjih dana, ostaje pitanje šta je verovatnije: razaranje koje bi globalnoj ekonomiji donelo slom ili kraj rata i spas za sve.
Plitak zaliv i teške podmornice
Nikola Marković s Instituta za međunarodnu politiku i privredu, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavio je da Tramp želi da se „izvuče“ iz sukoba koji nije ni planirao, tvrdeći da je bilo pregovora sa Iranom, dok Teheran negira razgovore sa Amerikancima.
„Problem Amerikanaca, ako napadnu energetsku infrastrukturu u Zalivu, jeste to što njihovi marinci teško mogu da manevrišu, jer je reč o plitkom zalivu, a imaju teške podmornice. Sa druge strane, Iranci imaju krstareće rakete koje mogu da komuniciraju tokom napada. To bi bila velika opekotina za američku administraciju“, ukazuje Marković.
Prema njegovim rečima, posledice rata bile bi raznolike, pre svega po bezbednost, širenje islamističkih i ekstremističkih napada po zapadnoj Evropi i SAD, kao i ekonomske i socijalne negativne efekte, dok su mnoge vlade krhke, poput Nemačke, Francuske i SAD.
„Situacija na terenu pokazuje povlačenje Amerikanaca. Tražili su da NATO zatraži od vlade Iraka da se u roku od 24 sata povuku u Tursku i Jordan. Nosač aviona ‘Džerald R. Ford’ je na Kritu, a ‘Abraham Linkoln’ se povukao, pa rakete lakše prolaze do Izraela“, kaže Marković.
Ističe da bi američko gađanje Ormuskog moreuza podrilo međunarodni ugled SAD kao nepobedive sile i pokazalo drugim zemljama da je pobeda protiv Amerike moguća. Dodaje da smatra da sukob neće još dugo trajati, jer Tramp i izraelska vlada imaju probleme kod kuće.
Pakistan kao mesto pregovora
Analitičar Bliskog istoka Mijad Nahavali ističe da se u slučaju pregovora ne zna šta su zahtevi Irana, a šta SAD, kao ni lokacija iranskog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija. „Iran je odbacio da ima pregovora sa SAD, ali jedno je unutrašnja upotreba i moralna podrška, a drugo realnost na terenu. U medijima u Iranu čuo sam da bi mesto pregovora mogao biti Pakistan, ali to još nije potvrđeno“, navodi Nahavali.
Napominje i da pretnje Irana treba shvatiti ozbiljno i dodaje da ako SAD napadnu energetsku infrastrukturu u Zalivu, to je signal da su protiv celog Irana, a ne samo, kako su ranije tvrdili, režima.
„To će imati veliku cenu i mislim da svi akteri sukoba treba da budu suzdržani. Ne možemo očekivati otvaranje Ormuskog moreuza, ali tu nije ni cela iranska mornarica. Iranu nije cilj blokada moreuza, već da predstavlja opasnost za brodove i tankere, odnosno da poveća cenu prolaska“, kaže Nahavali.
Nahavali dodaje da bi američka okupacija ostrva Harg u Ormuzu značila drugu fazu sukoba i dovela do katastrofalne situacije, ali nije siguran da su SAD spremne na to, jer slede izbori u novembru.
„Iran nikada nije bio direktna pretnja SAD i njihov fokus treba da bude Kina. Teheran više nema crvene linije u zaštiti vlasti. Pretnju SAD da miniraju Ormuski moreuz treba ozbiljno shvatiti“, zaključuje Nahavali.
