Jelena Pejković, direktorka u „Šnajder elektriku“ i stručnjak za data centre, objasnila je za RTS koji su presudni faktori za izbor mesta izgradnje digitalnih gradova ključnih za veštačku inteligenciju – i gde je u toj jednačini klima, a gde ekonomija. Data centri za veštačku inteligenciju se masovno grade i prosto „gutaju“ struju, koja se međutim, u ogromnoj meri, i do 40 odsto, ne koristi za rad superkompjutera, nego za njihovo hlađenje.
Zato je razumljivo da kompanije pronalaze energetski sve efikasnije tehnologije protiv pregorevanja servera, „usijanih“ usled sve ambicioznijih ulaganja u trci za dominaciju u VI.
Međutim, manje je razumljivo, barem laicima, da se data centri i fabrike čipova grade u pustinjama – pre svega u Americi, ali i u Kini. Na primer, „Gugl“, „Majkrosoft“, „Epl“, „Tesla“, „Trakt“, „Svič“ i drugi već upravljaju, grade ili proširuju ogromne objekte u pustinji savezne države Nevade, unutar industrijskih parkova većih od grada Detroita.
Na drugom kraju planete, Kina gradi data centre za VI u udaljenoj pustinji Gobi (ili Šamo).
Da stvari budu komplikovanije, u isto vreme se kao poželjno mesto za izgradnju tih pogona veštačke ingeligencije pominju i krajevi sa polarnom klimom, što se, opet iz laičkog ugla, čini očekivanim.
Data centar na Islandu
U igri je i Grenland. Bivši zvaničnik prve administracije američkog predsednika Donalda Trampa planira projekat data centra vredan više milijardi dolara u zabačenom kutku ledenog ostrva.
Čak se spekulisalo, u jeku krize izazvane američkim pretenzijama prema danskoj teritoriji, da je jedan od razloga za neuobičajen odnos prema savezniku velika energetska ušteda koju bi donela izgradnja postrojenja u sredini sa polarnim temperaturama.
Gde je klima, a gde ekonomija
Jelena Pejković, direktorka u „Šnajder elektriku“ i stručnjak za data centre, rekla je za RTS da je hladnija klima svakako pogodna, pošto je hlađenje efikasnije i jeftinije, ali situacija se ipak menja.
„Sada sa prelaskom na liquid cooling (tečno hlađenje), sa prelaskom na AI data centre, veće gustine, veće potrošnje, i taj liquid cooling koji funkcioniše u zatvorenim petljama, gde se kroz specijalizovane cevčice rashladni fluid dovodi do nivoa čipa i odatle se skida toplota, on nije u istoj meri zavistan od spoljašnje temperature“, objasnila je Pejković.
