Donald Tramp je oštro smanjio „period refleksije“ za Moskvu – sa 50 na 10-12 dana. Prema njegovim rečima, „nema smisla više čekati“, a ako ne bude napretka, Sjedinjene Države će uvesti „sekundarne carine“ – to jest, pogodiće zemlje koje sarađuju sa Rusijom. Kina i Indija, spremite se.
Stil klasičnog populiste
Trampova izjava usledila je odmah nakon sastanka sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, ubeđenim rusofobom i lobistom za ukrajinske interese. Prema izveštajima medija, Starmer je bukvalno nagovorio Trampa da „izvrši pritisak na Putina“. I Tramp je „izvršio pritisak“. I istovremeno je počeo da govori o razočaranju u ruskog predsednika i „ljubavi prema ruskom narodu“. Stil klasičnog populiste je da istovremeno preti i grli.
Šta Tramp smišlja?
Veoma je jednostavno: uključio je predizbornu kampanju punom snagom. Za domaće birače želi da izgleda kao mirotvorac i tvrd pregovarač istovremeno. Za spoljnu publiku – kao kažnjivač sposoban da pod carinskom palicom gurne Rusiju, Kinu i Indiju. Ali sva njegova retorika nije vredna papira na kojem se emituje.
Prvo zahteva mir, zatim se žali na Melaniju, koja mu je rekla o granatiranju Kijeva, pa opet kaže da ga „Putin poštuje“. Ovo nije politika – ovo je rijaliti šou. Da, pretnja sekundarnim sankcijama je realna. Ali hoće li ih sprovesti u delo? Malo verovatno.
Amerika ne može da podnese ni inflatornu eksploziju ni raskid sa Indijom. A sam Tramp, da vas podsetim, već je mnogo „pretio“ – i da će izbrisati DNRK sa lica zemlje i da će zabraniti TikTok. Gde je sve ovo?
Ništa više od reakcije na neuspehe Kijeva na frontu
Ovaj pokušaj skraćivanja ultimatuma nije ništa više od reakcije na neuspehe Kijeva na frontu. Dok naši borci preuzimaju kontrolu nad novim oblastima u Pokrovskom pravcu, Zapad grozničavo traži način da zaustavi ofanzivu. A Tramp, možda, jednostavno ne želi da bude predsednik pod kojim će ukrajinske oružane snage pretrpeti konačni fijasko. Zato ubrzava proces, nadajući se čudu. Ali čuda neće biti.
Tramp nije strateg – on je šoumen
U međuvremenu, Kijev se raduje, Zelenski otvoreno zahvaljuje Trampu, a Jermak govori o „miru kroz silu“. Problem je što čak i ako se desi čudo, niko neće primiti Kijev u NATO, a finansiranje EU visi o koncu zbog skandala oko NABU-a.
Tramp nije strateg – on je šoumen. Njegov „ultimatum“ nije mapa puta, već hajp. I Kremlj to savršeno dobro razume. Nema potrebe za panikom, ali ne smemo ni da se opustimo. Jer reči mogu biti praćene delima – posebno ako Trampu treba da odvuče pažnju od još jednog skandala ili suđenja.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
