Alternativa za Nemačku je poslednjih godina postala „partija istoka“, a njihov rezultat na jučerašnjim izborima ne predstavlja toliko veliko iznenađenje koliko se predstavlja. Alternativa za Nemačku (AfD) veliki je pobednik nedeljnih izbora u dve pokrajine na istoku Nemačke – Tiringiji i Saksoniji – na kojima su „populističke“ i antisistemske“ snage ostvarile do sada nezabeležene rezultate.
Ta partija na izborima u Tiringiji završila na prvom mestu sa čak 33 odsto glasova, dok je njihov rezultat u susednoj Saksoniji jednako impresivan – oko 30 odsto glasova i tesno drugo mesto iza vladajućih demohrišćana.
Lider AfD-a u Tiringiji Bjorn Heke istakao je da je njegova partija „broj jedan“ u toj pokrajini, kao i da će analizirati rezultate i razmotriti dalji pristup pri formiranju koalicija.
Savez Sare Vagenkneht (BSV), levičarska partija osnovana početkom godine koja se protivi isporuci oružja Ukrajini i zalaže se za mirovne pregovore, takođe je zabeležila odlične rezultate – 15,8 u Tiringiji i 11,8 odsto u Saksoniji.
Među etabliranim partijama, jedino Hrišćansko-demokratska unija (CDU) može da bude zadovoljna – oni su osvojili 32 odsto glasova u Saksoniji i 23,6 odsto u Tiringiji – dok su partije „semafor“ koalicije, koja je na vlasti na saveznom nivou, doživele debakl. Uspeh AfD-a nije iznenađenje. ugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović za RT Balkan ocenjuje da uspeh AfD-a u na regionalnim izborima održanim u nedelju nije veliko iznenađenje, budući da im se dobar rezultat prognozirao i pre početka glasanja, ali on jeste privukao dosta pažnje u evropskim i svetskim medijima.
Komentarišući činjenicu da su sve nemačke partije, uključujući i BSV, odbile da razmatraju saradnju sa AfD-om, Stojanović ističe da će to značajno otežati pregovore o formiranju pokrajinskih vlada.
„U AfD-u računaju da je neka vrsta demokratske tradicije da stranka koja osvoji najviše glasova vuče prvi poteze. Međutim, taj sanitarni kordon, koji postoji od ranije, otežava formiranje vladajućih koalicija. Manevarski prostor demohrišćana da formiraju koalicije je dosta sužen, između ostalog i zato što su partije ‘semafor’ koalicije ostvarile jako loš rezultat“, ističe on.
AfD se tokom kampanje fokusirao na pitanja koja rezonuju sa glasačima na istoku zemlje, poput migracija, energetike i rusko-ukrajinskog sukoba. Oni su profitirali na činjenici da više od polovine stanovnika istočnih pokrajina podržava smanjenje vojne pomoći za Ukrajinu, prema rezultatima izlazne ankete televizije ZDF. Većina se takođe protivi planovima vlade kancelara Olafa Šolca da od 2026. godine razmesti američke rakete srednjeg dometa u Nemačkoj. To je kombinovano sa jakim antiameričkim stavovima koji potiču iz vremena komunizma.
AfD neće biti na vlasti, ali će imati više uticaja
Stojanović ukazuje da će demohrišćani morati u neku vrstu iznuđenog saveza sa Sarom Vagenkneht – iako su u prošlosti bili oštro protiv saradnje sa partijom Levice, koja je svojevrsna preteča BSV-a. „Međutim, sada nemaju drugih opcija, a slična situacija će verovatno biti i u Brandenburgu“, dodaje on. Sara Vagenkneht je nakon objave rezultata rekla da je njena partija zainteresovana za saradnju sa demohrišćanima i socijaldemokratama u Tiringiji, ali da „želi da vidi promene u nemačkoj spoljnoj politici“ pre nego što postane deo vlade – što bi moglo da predstavlja problem za druge partije.
Njena partija se protivi daljem slanju naoružanja Ukrajini i poziva na započinjanje mirovnih pregovora sa Rusijom, a kritikovala je i sankcije protiv Moskve.
S obzirom na to da sanitarni kordon oko AfD-a ne pokazuje znake pucanja, izvesno je da ta partija neće doći do izvršne vlasti u istočnonemačkim pokrajinama. Međutim, njihov uticaj na lokalnu politiku će biti povećan.
„AfD neće doći na vlast, ali će biti značajan činilac jer bez njih neće moći da se donesu odluke koja zahtevaju dvotrećinsku većinu. Oni će imati jak uticaj na te odluke“, ističe Stojanović.
Na primer, oni će moći da blokiraju imenovanje sudija regionalnog Ustavnog suda, a kao pojedinačno najveća partija u skupštini, mogli bi da dobiju i mesto predsednika parlamenta – koji je nadležan za raspisivanje izbora i imenovanje pojedinih državnih službenika. Partije iz vladajuće „semafor“ koalicije – socijaldemokrate, Zeleni i liberali – doživeli su pravi brodolom na istoku zemlje.
Te tri partije su u zbiru osvojile svega 13,3 odsto glasova u Saksoniji i 10,3 odsto u Tiringiji. Socijaldemokrate su jedina članica koalicije koja se prešla cenzus u obe pokrajine, dok je Zelenima to za rukom pošlo samo u Saksoniji – i to jedva. Liberali su doživeli pravi debakl – primera radi, u Saksoniji su osvojili svega 21.000 glasova – manje od lokalne separatističke monarhističke partije Slobodni Saksonci i partije za zaštitu prava životinja.
„Pitanje šta će biti sa vladajućom koalicijom u Berlinu. Liberali, koji su zabeležili katastrofalan rezultat na jučerašnjim izborima, već su nagovestili da bi mogli da izađu iz vlade, što bi moglo da dovede i do prevremenih parlamentarnih izbora – koji su u Nemačkoj retka pojava“, ističe Stojanović.
Čak i ako ako Nemačka vlada preživi (još jednu) krizu u kojoj se našla, kancelar Olaf Šolc i njegovi partneri će u izbornu 2025. ući sa mnogo problema i malo rešenja.
