Алтернатива за Немачку је последњих година постала „партија истока“, а њихов резултат на јучерашњим изборима не представља толико велико изненађење колико се представља. Алтернатива за Немачку (АфД) велики је победник недељних избора у две покрајине на истоку Немачке – Тирингији и Саксонији – на којима су „популистичке“ и антисистемске“ снаге оствариле до сада незабележене резултате.
Та партија на изборима у Тирингији завршила на првом месту са чак 33 одсто гласова, док је њихов резултат у суседној Саксонији једнако импресиван – око 30 одсто гласова и тесно друго место иза владајућих демохришћана.
Лидер АфД-а у Тирингији Бјорн Хеке истакао је да је његова партија „број један“ у тој покрајини, као и да ће анализирати резултате и размотрити даљи приступ при формирању коалиција.
Савез Саре Вагенкнехт (БСВ), левичарска партија основана почетком године која се противи испоруци оружја Украјини и залаже се за мировне преговоре, такође је забележила одличне резултате – 15,8 у Тирингији и 11,8 одсто у Саксонији.
Међу етаблираним партијама, једино Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) може да буде задовољна – они су освојили 32 одсто гласова у Саксонији и 23,6 одсто у Тирингији – док су партије „семафор“ коалиције, која је на власти на савезном нивоу, доживеле дебакл. Успех АфД-а није изненађење. угогодишњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић за РТ Балкан оцењује да успех АфД-а у на регионалним изборима одржаним у недељу није велико изненађење, будући да им се добар резултат прогнозирао и пре почетка гласања, али он јесте привукао доста пажње у европским и светским медијима.
Коментаришући чињеницу да су све немачке партије, укључујући и БСВ, одбиле да разматрају сарадњу са АфД-ом, Стојановић истиче да ће то значајно отежати преговоре о формирању покрајинских влада.
„У АфД-у рачунају да је нека врста демократске традиције да странка која освоји највише гласова вуче први потезе. Међутим, тај санитарни кордон, који постоји од раније, отежава формирање владајућих коалиција. Маневарски простор демохришћана да формирају коалиције је доста сужен, између осталог и зато што су партије ‘семафор’ коалиције оствариле јако лош резултат“, истиче он.
АфД се током кампање фокусирао на питања која резонују са гласачима на истоку земље, попут миграција, енергетике и руско-украјинског сукоба. Они су профитирали на чињеници да више од половине становника источних покрајина подржава смањење војне помоћи за Украјину, према резултатима излазне анкете телевизије ЗДФ. Већина се такође противи плановима владе канцелара Олафа Шолца да од 2026. године размести америчке ракете средњег домета у Немачкој. То је комбиновано са јаким антиамеричким ставовима који потичу из времена комунизма.
АфД неће бити на власти, али ће имати више утицаја
Стојановић указује да ће демохришћани морати у неку врсту изнуђеног савеза са Саром Вагенкнехт – иако су у прошлости били оштро против сарадње са партијом Левице, која је својеврсна претеча БСВ-а. „Међутим, сада немају других опција, а слична ситуација ће вероватно бити и у Бранденбургу“, додаје он. Сара Вагенкнехт је након објаве резултата рекла да је њена партија заинтересована за сарадњу са демохришћанима и социјалдемократама у Тирингији, али да „жели да види промене у немачкој спољној политици“ пре него што постане део владе – што би могло да представља проблем за друге партије.
Њена партија се противи даљем слању наоружања Украјини и позива на започињање мировних преговора са Русијом, а критиковала је и санкције против Москве.
С обзиром на то да санитарни кордон око АфД-а не показује знаке пуцања, извесно је да та партија неће доћи до извршне власти у источнонемачким покрајинама. Међутим, њихов утицај на локалну политику ће бити повећан.
„АфД неће доћи на власт, али ће бити значајан чинилац јер без њих неће моћи да се донесу одлуке која захтевају двотрећинску већину. Они ће имати јак утицај на те одлуке“, истиче Стојановић.
На пример, они ће моћи да блокирају именовање судија регионалног Уставног суда, а као појединачно највећа партија у скупштини, могли би да добију и место председника парламента – који је надлежан за расписивање избора и именовање појединих државних службеника. Партије из владајуће „семафор“ коалиције – социјалдемократе, Зелени и либерали – доживели су прави бродолом на истоку земље.
Те три партије су у збиру освојиле свега 13,3 одсто гласова у Саксонији и 10,3 одсто у Тирингији. Социјалдемократе су једина чланица коалиције која се прешла цензус у обе покрајине, док је Зеленима то за руком пошло само у Саксонији – и то једва. Либерали су доживели прави дебакл – примера ради, у Саксонији су освојили свега 21.000 гласова – мање од локалне сепаратистичке монархистичке партије Слободни Саксонци и партије за заштиту права животиња.
„Питање шта ће бити са владајућом коалицијом у Берлину. Либерали, који су забележили катастрофалан резултат на јучерашњим изборима, већ су наговестили да би могли да изађу из владе, што би могло да доведе и до превремених парламентарних избора – који су у Немачкој ретка појава“, истиче Стојановић.
Чак и ако ако Немачка влада преживи (још једну) кризу у којој се нашла, канцелар Олаф Шолц и његови партнери ће у изборну 2025. ући са много проблема и мало решења.
