Složena mreža tunela ispod Pojasa Gaze predstavlja poslednji veliki izazov s kojim se izraelska vojska suočava u operaciji uništavanja Hamasa, u kojoj je do sada stradalo više od 20.000 civila. Izrael je nabrojao bezmalo 1.300 tunela dugih oko 500 kilometara. Mosad i Šin Bet smatraju da se u njima kriju poslednji preživeli lideri Hamasa.
Tela šestorice Izraelaca koje je Hamas oteo još prvog dana rata pronađena su zazidana iza betonskih elemenata jednog od dva velika tunela u koje su izraelski vojnici upali tokom proteklih 14 dana.
U podzemni objekat vojnici su se spustili kroz desetak metara duboku šahtu, jednu od stotina sličnih prolaza koje borci Hamasa koriste kako bi se dokopali 500 kilometara duge mreže tunela prokopane ispod Pojasa Gaze. U sličnoj akciji, u utorak, Izraelci su nabasali na Farhana el Kadija, lidera beduina, koji je, takođe, otet 7. oktobra. Pripadnici Hamasa koju su ga čuvali tokom prethodnih meseci razbežali su se kada su čuli zvuk bušilica, kojima su Izraelci probili prolaz u tunel. Pre bega, minirali su deo tunela i lideru beduina ostavili parče hleba.
Rat u podzemlju
Dve akcije Izraelaca u tunelima ispod Gaze na najbolji način pokazuju koliko je složena akcija „iskorenjivanja“ Hamasa, koju je izraelski premijer Benjamin Netanjahu još u oktobru prošle godine zacrtao kao ključni cilj operacije u kojoj je, do sada, stradalo više od 40.000 Palestinaca i 1.200 Izraelaca.
Istovremeno, ove akcije dokaz su ranijih tvrdnji izraelskih i zapadnih obaveštajaca o kompleksnosti sistema tunela ispod Pojasa Gaze, čija se dužina procenjuje na oko 500 kilometara, ili pedesetak kilometara više od Šangajskog metroa, koji je drugi najduži sistem podzemnih železnica na svetu. Izraelski izvori navode da se najdublji nalaze 70 metara ispod temelja stambenih zgrada, dok je većina koridora na dubini od dvadesetak metara. Za razliku od modernih linija metroa, ovi tuneli su tek klaustrofobični prolazi visine manje od dva metra, odnosno nešto unapređeni švercerski kanali kojima su oružje i svakojaka druga roba, daleko od očiju Izraelaca i mimo brojnih blokada uvedenih poslednjih decenija, dopremani u Pojas Gaze iz Egipta.
Posle 11 meseci rata, ispostavilo se da su tuneli duži i znatno složeniji nego što su izraelski obaveštajci pretpostavljali, te da ih Hamas vešto koristi kao skrovišta, ali i zamke za vojnike koji pokušavaju da u njih uđu.
Iako izraelska vojska ima ogromnu prednost u borbama, nesrazmera u kvalitetu i kvantitetu oružja, na izvestan način, postaje irelevantna kada se vojnici spuste u tunele, neretko minirane.
Izraelci su, u prethodnih 11 meseci, različitim taktikama pokušavali da isteraju borce Hamasa na površinu. Neki od podzemnih kanala su poplavljeni i zatim zapečaćeni, a u tunele su slali posebno trenirane pse i robote, koji su postavljali eksploziv. Akcije Izraelaca, koji tvrde da su do sada ubili oko 17.000 boraca Hamasa i Islamskog džihada, ipak, tek su povremeno neutralisale protivničku stranu, jer su palestinske jedinice, čim bi se protivnici povukli, ponovo iskakali iz tunela.
Hamasov metro straha
Izraelski stratezi su, od samog početka poslednjeg u nizu bezbrojnih ratova sa Palestincima, upozorili da će upravo kompleks tunela ispod Gaze, kada konačno počne prava kopnena ofanziva, predstavljati najveći izazov za desetine hiljada izraelskih vojnika parkiranih trenutno uz obode ove enklave.
Vlasti u Tel Avivu tvrde da su, poslednjih godina, uspele da unište bar stotinu kilometara ovih tunela, te da će u „Hamasov metro” upasti vojska koja se smatra najspremnijom za rat u urbanim sredinama. Poučena iskustvima, izraelska vojska je još 2014. godine počela obuku specijalaca za borbu u tunelima i formirala posebne jedinice koje, od tada, vežbaju u sličnim objektima. Za rat u podzemlju napravljeni su i posebni roboti, a izraelska vojska na dresuru je poslala i pse.
Obuka ovih vojnika je pojačana posle 7. oktobra, a tridesetak kilometara od Aškelona preko noći nikao je poligon na kojem se snage određene za upad u Gazu uvežbavaju za rat u naseljenim mestima. „Neki će se kriti u tunelima, neki u kućama. Neki će u strahu pobacati uniforme, ali će se neki boriti do smrti“, rekao je televizijskoj mreži Si-Bi-Es šef obuke, izraelski potpukovnik Mati Sečavč.
Rat u gradovima smatra se jednim od najsloženijih bojišta s kojima se bilo koja svetska armija može suočiti. U podzemlju je, tvrde Izraelci, još gore, jer vojnici neće moći da računaju na čudesa moderne tehnologije poput uređaja za noćno gađanje, imaće problema sa komunikacijama, a po svoj prilici moraće da nose boce sa kiseonikom i gas-maske.
