Bektašije nisu muslimani. Oni su politeisički pokret, a sve što nije monoteizam ne može da bude islam. Izjavio je ovo predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije Muhamed Jususpahić povodom najave albanskog premijera Edija Rame da će u Tirani osnovati verski red bektašija.
On je za Tanjug rekao da bektašije u ovom slučaju i u ovim vremenima služe za svealbanstvo. Oni su nacionalistički albanski pokret koji je u jednom trenutku igrao jednu od glavnih lobističkih uloga u priči o takozvanoj nezavisnosti Kosova.
„Mi kao muslimani ih ne smatramo svojim pokretom i ne možemo ih nikako smatrati. Čak će se i islamska zajednica Albanije od toga ograditi. Ona će možda u nekom, da tako kažem svealbanstvu, možda i sarađivati, ali nikako na verskim osnovama. Jer je to prepoznato kao želja Edija Rame, da prizove značajnije investicije i da svealbanskom pokretu u Tirani napravi centralu nalik na Vatikan“, rekao je on.
Ocenio je da je sve to u stvari borba protiv čistog monoteizma. Biznis pokret da se „navuče koja para“ i da se albanstvo konsoliduje u svim zemljama gde žive Albanci.
„Kroz tu prizmu bi trebalo gledati ovo što sada radi Edi Rama. Valja znati da nijedan pokret koji je zaista muslimanski pokret, monoteistički pokret, u ovom trenutku ne može da dobije pare od onih koji ih štampaju“, istakao je Jusufspahić.
Hipi islam
Teolog Nebojša Lazić rekao je za Tanjug da bektašije konzumiraju alkohol, žene im se ne pokrivaju pa neki pokret zovu i hipi-islamom. Ali, kako je rekao, on ima istorijsko utemeljenje, nastao je krajem 12. i početkom 13. veka kao mistični asketski pokret na severu Irana.
„Odatle su se preselili u Anadoliju. Tek 1501. godine osnovali svoje osnovne teološke dogmate. Njihova religija je miks balkanskih verovanja i zato su kasnije postali zaštitnici i duhovnici janjičarskog pokreta“, rekao je on.
Dodao je da su oni svoje uporište našli u zemljama koji nisu bile pod direktnom osmanskom vlašću. Zato što ih je kasnije zabranio i Kemal Ataturk, njihov centar postala je upravo Albanija, kao i jug naše južne pokrajine, odnosno Kosovo i Metohija, te zapad Severne Makedonije, ali i određeni delovi Grčke.
„Oni uopšte nisu malobrojni, iako će se njihova mikro-država, kako je najavio Edi Rama, nalaziti na samo 27 hektara, što je tri puta manje nego Vatikan, ali je njihov značaj bio veliki za lobiranje unutar islamskog sveta, unutar Sjedinjenih Američkih Država, gde su lobirali i za nezavisnost Kosova“, istakao je Lazić.
Politički potencijal
Ukazao je da je taj njihov potencijal Edi Rama pokušao politički da iskoristi. Ali, takođe, i da napravi, islamski Vatikan, gde će ljudi da dolaze da vide nešto mistično, nešto novo, što islamski svet ne poseduje u svojim elementima.
„I izjava Edija Rame, kada je citirao Baba Mondija, koji je, može se reći, njihov pokrovitelj, kaže da će to biti islam koji je prihvatljiv novom vremenu, svim ljudima, zato što kaže da oni nemaju zakon, sem zakona ljubavi. Alkohol je dozvoljen, klanjanje nije obavezno, žene mogu da se oblače po svom nahođenju. Oni kao takvi predstavljaju sponu između zapadnog i islamskog sveta“, rekao je Lazić.
Dodao je da toga danas ima i u hrišćanstvu i u drugim oblicima savremene religije, gde se pokušava dodvoriti savremenom čoveku i gde zakon Božji ne predstavlja imperativ, nego zakon ljudi.
