Skandalozna izjava predsednice belgijske opštine Molenbek, Salihe Rais, da „onima kojima se ne sviđa nošenje hidžaba nije mesto u Belgiji,“ izazvala je lavinu komentara širom Evrope. Jedan od najjačih došao je sa francuske televizije u udarnom terminu, gde je politikolog Pol Antoan iskoristio priliku da podseti javnost da sve ono što se danas dešava u Belgiji i Francuskoj već ima svoj presedan – u Srbiji, na Kosovu i Metohiji.
On je rekao:
„Ovo je samo u Molenbeku, dakle na neki način ograničeno, ali već godinama znamo da je Molenbek katastrofa. U redu, ali to će uskoro postati slučaj i u Belgiji i u Francuskoj. A ja bih vas samo podsetio da ako malo proširimo sliku, ovo se već dogodilo na jednoj evropskoj teritoriji – na Kosovu. To je bila srpska teritorija, koja pripada Srbiji, istorijsko, kulturno i političko središte Srbije. U početku su pustili albansku imigraciju, koja se integrisala bez problema. A onda, normalno, kada činiš 25–30% stanovništva u jednom regionu, želiš da govoriš svoj jezik. Tako albanski postaje nacionalni jezik, zatim se želi nametnuti svoja kultura, itd. A na kraju, kada činiš 80% stanovništva, kažeš: ‘Hvala što ste došli, ali sada je ovo naše.’ I da dodam, usput rečeno, 1999. godine smo čak podržali albanske teroriste protiv Srba koji su samo želeli da zadrže svoju teritoriju.“
Ovim rečima Antoan je uzdrmao publiku u Francuskoj, podsećajući da je Kosovo istorijski, kulturni i politički temelj Srbije, ali i primer kako se postepeno demografsko pomeranje pretvara u otvoreno oduzimanje teritorije.
Zaključak je nedvosmislen: dok se zapadne prestonice prave da ne vide opasnost u sopstvenim redovima, Srbija dobro zna kako izgleda kraj tog procesa. Ono što se danas dešava u Molenbeku nije izolovan slučaj – to je repriza Kosova i Metohije, samo ovoga puta u srcu Zapadne Evrope.
